Cefaleksin

Cefaleksin
IUPAC ime
(6R,7R)-7[(2R)-2-amino-2-phenylacetyl]amino 3-methyl-8-oxo-5-thia-1-azabicyclo[4.2.0]oct-2-ene- 2-carboxylic acid
Klinički podaci
Kategorija trudnoće
  • AU: A
  • US: B (Bez rizika u ispitivanjima na životinjama)
Način primeneOralno
Pravni status
Pravni status
  • AU: S4 (Prescription only)
  • UK: POM (Samo na recepat)
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživostdobro je apsorbovan
Vezivanje proteina15%
Metabolizam80% se izlučuje nepromenjen urinom u toku 6 sati nakon administracije
Poluvreme eliminacijeKod odraslih sa normalnom renalnom funkcijom, serum polu-život je 0.5-1.2 sata[1]
IzlučivanjeRenalno
Identifikatori
CAS broj15686-71-2 ДаY
ATC kodJ01DB01 (WHO) QJ51DA01
PubChemCID 2666
DrugBankAPRD00250
ChemSpider25541
UNII5SFF1W6677 НеН
Hemijski podaci
FormulaC16H17N3O4S
Molarna masa347.39 g/mol
  • O=C2N1/C(=C(\CS[C@@H]1[C@@H]2NC(=O)[C@@H](c3ccccc3)N)C)C(=O)O

Cefaleksin, (Cefalexin, cephalexin) je član prve generacije polusintetskih cefalosporinskih antibiotika koji su uvedeni u upotrebu 1967. godine od strane kompanije Eli Lilly.[2][3] On je oralni lek sa sličnim antimikrobnim spektrom sa intravenoznim agensima cefalotin i cefazolin. Njegovo prvo trgovačko ime je bilo Keflex (Lilly), a u današnje vreme je dostupan pod više drugih imena.[2]

Od 2008, cefaleksin je najpopularniji cefalosporinski antibiotik u SAD, sa više od 25 miliona recepata za samo njegovu generičku verziju, i sa prodajom od US $255 miliona.[4][5]

Klinička upotreba

Cefaleksin deluje na gram pozitivne i neke gram negativne bakterije (Streptococcus beta haemoliticus grupe A, Staphylococcus-uključujuci koagulaza pozitivne, koagulaza negativne i stafilokoke koje proizvode penicilinazu-, Streptococcus pneumoniae, Escherichia coli, Proteus mirabilis, Klebsiella sp., Moraxella catahalis). Slabije deluje na Haemophilus. Većina enterokoka (Enterococcus fecalis) i nekoliko vrsta stafilokoka su rezistentni na cefaleksin.

Izlučuje se preko bubrega nepromenjen glomerularnom filtracijom i tubularnom sekrecijom.

Vidi još

Reference

  1. ^ McEvoy, G.K. (ed.). American Hospital Formulary Service - Drug Information 95. Bethesda, MD: American Society of Hospital Pharmacists, Inc., 1995 (Plus Supplements 1995).. стр. 166
  2. ^ а б Sweetman, Sean C., ур. (2009). „Antibacterials”. Martindale: The complete drug reference (36th изд.). London: Pharmaceutical Press. стр. 218—9. ISBN 978-0-85369-840-1. 
  3. ^ Sneader 2005, стр. 324
  4. ^ „"2008 Top 200 generic drugs by total prescriptions" (PDF). Приступљено 24. 7. 2009. . Drug Topics (May 26, 2009)..
  5. ^ „"2008 Top 200 generic drugs by retail dollars" (PDF). Приступљено 24. 7. 2009. . Drug Topics (May 26, 2009)..

Literatura

Spoljašnje veze

Референце

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).