Godine 1997, izabran je za direktora obnovljenog Crnogorskog narodnog pozorišta.[3] Njegovim umetničkim doprinosom, menadžerskim sposobnostima, kreiranjem repertoara i promovisanjem imena ove ključne kulturne institucije u Crnoj Gori, ovaj teatar danas zauzima osobeno mesto na regionalnoj pozorišnoj mapi. Od 2003. godine do marta 2007.godine, obavljao je funkciju umetničkog direktora Crnogorskog narodnog pozorišta.[3]
Branislav Mićunović je za ministra kulture biran u tri mandata 2008, 2010. i 2012.
Branislav Mićunović je nagrađen najznačajnijim profesionalnim i društvenim priznanjima, kao što su: nagrada za režiju “Joakim Vujić”, nagrada za režiju “Jovan Putnik”, Gran-prix za režiju Festivala festivala, Sterijina nagrada za režiju, Velika nagrada Crnogorskog narodnog pozorišta i nagrada za doprinos pozorišnoj kulturi u Crnoj Gori “Veljko Mandić”.[5]
Nagrađen je i nagradom ,,19. Decembar’’, koja se dodjeljuje povodom Dana oslobođenja Podgorice (2002) i najvišim nacionalnim priznanjem - Trinaestojulskom nagradom (1997).[5]
Dobitnik je i međunarodne nagrade “Zlatna jabuka” u Republici Makedoniji (2008), koja se dodeljuje za izuzetan doprinos promociji Makedonije, jačanje međunarodne saradnje i postizanje vrhunskih rezultata u različitim oblastima. U februaru 2010. predsednik Republike Hrvatske Stjepan Mesić uručio mu je Orden Danice Hrvatske, sa likom Marka Marulića, za posebna dostignuća u kulturi.
Prestonica Cetinje nagradila ga je Poveljom Ivan Crnojević, za izuzetan doprinos i promociju Prestonice (2012). Dobitnik je i nagrade Međunarodne Akademije Mihai Eminesku za oblast pozorišnog stvaralaštva (2012), spomen-medalje SUBNORA koja simbolizuje 70. godina Trinaestojulskog ustanka (2013), medalje sv. Tripuna, koju dodeljuje Kotorska biskupija, za dugogodišnju saradnju u oblasti kulture i za aktivnu ulogu u promovisanju ekumenskog dijaloga (2013), kao i brojnih drugih priznanja.[6]
Ministarski mandat
U toku njegovog mandata sprovedene su zakonodavne i institucionalne reforme u oblasti kulture i doneseno nekoliko veoma važnih zakona, podzakonskih akata i programa: Zakon o kulturi (kojim je prvi put utvrđen procenat za finansiranje kulture iz tekućeg budžeta Crne Gore), Zakon o zaštiti kulturnih dobara, zakoni o muzejskoj, bibliotečkoj i arhivskoj delatnosti, Zakon o javnim radio-difuznim servisima Crne Gore (kojim je rešeno pitanje održivosti javnog servisa), Nacionalni program razvoja kulture, Uredba o kriterijumima i načinu dodeljivanja statusa istaknuti kulturni stvaralac, Program zaštite i očuvanja kulturnih dobara (kojim se profilisao realan i racionalan okvir za organizovano, dinamično i kontinuirano delovanje i unapređenje stanja kulturne baštine i koji se može smatrati prekretnicom u načinu finansiranja zaštite i očuvanja kulturnih dobara). Rešeno je pitanje statusa samostalnih umetnika.
Intenzivirana je međunarodna saradnja, potpisani brojni bilateralni sporazumi, a u saradnji i uz finansijsku podršku UNESCO realizuju se brojni programi i projekti iz oblasti kulture, nauke i obrazovanja.
Crna Gora je dobila manifestacije i festivale od posebnog značaja za kulturu Crne Gore, adaptirani su i opremljeni 11 centara za kulturu na severu Crna Gore, a programom “Cetinje-grad kulture 2010-2015” realizovano je više od 30 razvojnih projekata.
Tokom mandata Branislava Mićunovića Crna Gora je, u procesu pristupanja Evropskoj uniji otvorila i privremeno zatvorila Poglavlje 26: Obrazovanje i kultura, 15. aprila 2013. godine.
