Azotni iperiti su citotoksičnihemoterapijski agensi, koji su slični iperitu. Mada oni normalno nalaze primenu u medicini,[1][2] u principu ova jedinjenja se takođe mogu koristiti kao agensi u hemijskom ratu.[3][4] Azotni iperiti su nespecifični DNK alkilacini agensi. Nekoliko nacija je imalo velike zalihe azotnog iperita tokom Drugog svetskog rata, ali on nije korišten u borbama.[5][6] Poput drugih tipova iperita, azotni iperiti su moćni i istrajni vezikanti (izazivači plikova). Glavni primeri ovog materijala (HN1, HN2, HN3) su stoga klasifikovani kao Supstance plana 1 u okviru Konvencije o hemijskom oružju.[7] Njihova proizvodnja i primena su stoga strogo ograničene.[8]
^Mahdi Balali-Mood, Mehrdad Hefazi, MD; Iranian Journal of Medical Sciences (2005). „THE CLINICAL TOXICOLOGY OF SULFUR MUSTARD”(PDF). Iranian Academy of Medical Sciences. стр. 162—179. Архивирано из оригинала(PDF) 20. 10. 2013. г. Приступљено 20. 02. 2014.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
^Centers for Disease Control and Prevention (4. 4. 2013). „Facts About Nitrogen Mustards”. cdc.gov. Архивирано из оригинала 03. 09. 2013. г. Приступљено 20. 02. 2014.
^United States Department of State, Bureau of Arms Control, Verification and Compliance; United States Department of Commerce, Bureau of Industry and Security (2004). „Introduction to Industry Implementation of the Chemical Weapons Convention”(PDF). cwc.gov. Архивирано из оригинала(PDF) 20. 10. 2013. г. Приступљено 20. 02. 2014.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)