PROFILPELAJAR.COM

Чешка књижевност, која почиње када и писменост на чешком језику,^[1] настала је под утицајем реформаторског и националног покрет под вођством Јана Хуса, а касније покрета чешке браће са Јаном Амосом Коменским.^[2] После 1620. године када су Чешком загосподарили Хабзбурговци, настао је период неповољних околности за књижевни развој. До промена је дошло под утицајем реформи цара Јозефа II, када је стварао један од најистакнутијих чешких књижевника Јозеф Јунгман. Уочи 1848. године у чешкој књижевности осећа се утицај западноевропског романтизма (Божена Њемцова, Јан Неруда), као и политичка тематика. Чешкој књижевности последње две деценије XIX века најјачи печат дао је Јарослав Врхлицки. По стварању Републике Чехословачке, чешка књижевност се развија под утицајем западноевропских књижевности (П. Безруч, О. Бжезина, А. Сова). Светски углед стекли су Карел Чапек, Јарослав Хашек, драмски писац Франтишек Лангер, песници Вићеслав Незвал, Јиржи Волкер и Јозеф Хора. После 1945. године у чешкој књижевности доминира социјалистички реализам, а затим следе трагања у смеру тзв. хуманистичког социјализма. Савремену чешку књижевност репрезентују, пре свега, лирика Владимира Холана, Јарослава Сајферта, приповедачи Бохумил Храбал, Милан Кундера, Јозеф Шкворецки, драмски писци Павел Кохоут, Вацлав Хавел и други.

Средњолатинска дела

Бохемија је христијанизована крајем 9. до 10. века, а најранија писана дела повезана са краљевством Бохемија су средњолатинска дела написана од 12. до 13. века (са изузетком латинске Легенде о хришћанима, наводно из 10. века, али сумњиве аутентичности). Највећи део дела из овог периода су хронике и хагиографије. Боемске хагиографије се фокусирају искључиво на боемске свеце (Св. Људмила, Вацлава, Прокопије, Ћирило и Методије и Адалберт), иако су бројне легенде о боемским свецима писали и страни аутори. Најважнија хроника тог периода је Chronica Boemorum (Боемска хроника) од Козме, иако својим темама приступа имајући на уму тадашњу савремену политику и покушаје да се легитимише владајућа династија. Козмино дело је ажурирало и проширивало неколико аутора у другој половини 12. и током 13. века.

Током прве половине 13. века, Премислидски владари Чешке проширили су свој политички и економски утицај на запад и дошли у контакт са политичким и културним краљевствима западне Европе. Ова културна размена била је очигледна у књижевности кроз увођење немачке дворске поезије, или Минесанга, у другом делу 13. века. Међутим, након убиства Вацлава III и каснијих превирања у краљевству 1306. године, чешки племићи су се удаљили од немачке културе и тражили књижевност на свом матерњем језику. Упркос томе, немачки је остао важан књижевни језик у Бохемији све до 19. века. Ова нова литература на чешком језику састојала се углавном од епске поезије две врсте: легенде и витешког епа, обе засноване на апокрифним причама из Библије, као и на хагиографским легендама ранијих периода. У овом периоду први пут је развијена и проза: административни и наставни текстови, што је захтевало развој обимнијег и специјализованијег речника; из овог времена потичу први чешко-латински речници. Обимне хронике, од којих су најупечатљивији примери Далимилова хроника и Chronicon Aulae Regiae (Збраславска хроника), написана је и уметничка проза (нпр. Смил Флашка из Пардубића и Јоханес фон Саз).

Реформација

Хуситска револуција из 15. века створила је дефинитиван прекид у књижевној еволуцији чешке књижевности и формира своју засебну историју унутар чешке књижевности. Главни циљ ове литературе био је да саопшти и аргументује одређену верску доктрину, а њен облик је углавном био проза. Теолошки спис Јана Хуса први пут се јавља почетком 15. века; писао је најпре на латинском, касније на чешком, и ова подела је остала и током већег дела каснијег периода: поезија и интелектуална проза користиле су првенствено латински језик, док је популарна проза писана на чешком или немачком. Хусови списи се фокусирају на техничка, теолошка питања; међутим, он је објавио скуп својих чешких проповеди и створио правила ортографије и граматике која ће се користити за стварање основа модерног чешког у 17. и 18. веку.^[3]^[4] Од књижевних дела радикалне таборитске фракције остали су само фрагменти – то су углавном биле латинске апологије које су браниле таборитске доктрине (Микулаш Бискупец из Пелхримова, Петр Челчицки). Уопштено говорећи, Хуситски списи су се разликовали од претходне ере по фокусирању на друштвена питања – њихову публику чинили су нижи и нижи средњи слојеви. Написана су и дела која бране католицизам и нападају хусите утраквисте, а један пример су дела Јана Рокикана. Хуситски период је развио и жанр чешких религиозних песама као замену за латинске химне и литургију, нпр. Јистебничка постава, Јистебнички славопоји.

Након избора Ђорђа од Подебрадија на чешки престо након хуситских ратова,^[5] нови културни талас захватио је Чешку. Хуманизам је у класицима антике видео идеал за књижевност и културу. Главна одлика књижевности овог периода је надметање између католика који пишу на латинском, нпр. Бохуслав Хасиштејнски из Лобковице и Јан Дубравиус) и протестанти који пишу на чешком, нпр. Викторин Корнел из Вшехрдија и Вацлав Хајек. Нова књижевна средства подстакла су научнике, нпр. Велеславин, да конструише сложенију граматичку структуру, засновану на латиници, као и прилив позајмљеница. Гутенбергова штампарија учинила је књиге и памфлете приступачнијим, што је полако мењало статус књижевности у друштву.

Референце

^ „Czech language”. www.britannica.com. Encyclopædia Britannica. Приступљено 6. 1. 2015.
^ Agnew, Hugh LeCaine (1994). Origins of the Czech National Renascence. University of Pittsburgh Press. ISBN 978-0-8229-8549-5.
^ Betts, R. R. (април 1947). „The place of the Czech reform movement in the history of Europe”. The Slavonic and East European Review. 25 (65).
^ Brown, M. T. (2013). John Blahoslav – Sixteenth-Century Moravian Reformer Transforming the Czech Nation by the Word of God. Bonn: Verlag für Kultur und Wissenschaft. ISBN 978-3-86269-063-3.
^ „The Royal Route”. Královská cesta. Архивирано из оригинала 24. 9. 2019. г. Приступљено 11. 7. 2013.

Литература

Česká literatura od počátků k dnešku, by Jiří Holý, Jaroslava Janáčková, Jan Lehár, Alexandr Stich (Nakladatelství Lidové noviny, 2004) ISBN 80-7106-308-8
Holý, Jiří, Writers Under Siege: Czech Literature since 1945. Sussex Academic Press, 2007 [1]
Weiskopf, Franz Carl. Hundred towers: a Czechoslovak anthology of creative writing. New York : L.B. Fischer, 1945.
David, Zdeněk V. (2003). Finding the middle way : the Utraquists' liberal challenge to Rome and Luther. Baltimore (Md.): the J. Hopkins university press. ISBN 978-0-8018-7382-9.
Fudge, Thomas A. (1998). The magnificent ride : the first reformation in Hussite Bohemia. Aldershot: Ashgate. ISBN 978-1-85928-372-1.
Fudge, Thomas A. (2010). Jan Hus Religious Reform and Social Revolution in Bohemia. London: I.B. Tauris & Co. ISBN 978-0-85771-855-6.
Fudge, Thomas A. (2016). Jerome of Prague and the Foundations of the Hussite Movement. New York: Oxford University Press. ISBN 9780190631550.
Gillett, E. H. (1863). The life and times of John Huss: or, The Bohemian reformation of the fifteenth century. Volume 1. Boston: Gould and Lincoln.
Gillett, E. H. (1864). The life and times of John Huss: or, The Bohemian reformation of the fifteenth century. Volume 2. Boston: Gould and Lincoln. ISBN 9781407753232.
Grant, Jeanne (2014). For the Common Good : The Bohemian Land Law and the Beginning of the Hussite Revolution. Leiden: Brill. ISBN 9789004283268.
Haberkern, Phillip N. (2016). Patron Saint and Prophet: Jan Hus in the Bohemian and German Reformations. Oxford University Press. ISBN 9780190613976.
Kaminsky, Howard (2004). A history of the Hussite revolution. Eugene, Or.: Wipf and Stock Publishers. ISBN 978-1-59244-631-5.
McBride, Stephen Turnbull ; illustrated by Angus (2004). The Hussite Wars 1419–36. Oxford: Osprey Publishing Ltd. ISBN 978-1-84176-665-2. Архивирано из оригинала 2016-04-24. г. Приступљено 2015-01-26.
Zeman, J. K. (1973). „The Rise of Religious Liberty in the Czech Reformation”. Central European History. 6 (2): 128—147. doi:10.1017/S0008938900015922.
Atwood, Craig D. „Czech Reformation and Hussite Revolution”. www.oxfordbibliographies.com. Oxford Bibliographies. Приступљено 10. 1. 2016.
Soukup, Miroslav (2005). „Cesta k české reformaci” (PDF) (на језику: чешки). Ústí nad Labem. Приступљено 7. 9. 2014.
„Turistická cesta valdenské a české reformace” (PDF) (на језику: чешки). Veritas. 2005. Приступљено 7. 9. 2014.
Morée, Peter C. A. (2011). „Česká reformace u nás v cizině”. www.christnet.eu (на језику: чешки). Приступљено 8. 9. 2014.
Nodl, Martin (2010). „Summary”. Ур.: Horníčková, Kateřina; Šroněk, Michal. Umění české reformace (1380–1620) [The Art of the Bohemian Reformation (1380–1620)]. Praha: Academia. стр. 530—531. ISBN 978-80-200-1879-3.
„Kruh českých duchovních tradic”. veritas.evangnet.cz (на језику: чешки). VERITAS – historická společnost pro aktualizaci odkazu české reformace. Приступљено 8. 9. 2014.
Just, Jiří (2013). „Die Kralitzer Bibel”. Ур.: Bahlcke, Joachim; Rohdewald, Stefan; Wünsch, Thomas. Religiöse Erinnerungsorte in Ostmitteleuropa: Konstitution und Konkurrenz im nationen- und epochenübergreifenden Zugriff. Akademie Verlag. стр. 367. ISBN 978-3-05-009343-7.
Bělina, Pavel; et al., ур. (2012). „Duchovenstvo v Českých zemích”. Kronika Českých zemí (на језику: чешки) (4th updated изд.). Praha: Fortuna Libri. стр. 177. ISBN 978-80-7321-651-1.
Nodl, Martin (2010). „Česká reformace [Bohemian Reformation]”. Ур.: Horníčková, Kateřina; Šroněk, Michal. Umění české reformace (1380–1620) [The Art of the Bohemian Reformation (1380–1620)] (на језику: чешки). Praha: Academia. стр. 20—23. ISBN 978-80-200-1879-3.
Hledíková, Zdeňka (2009). „Karel IV. a církev”. Svět české středověké církve (на језику: чешки). Praha: Argo. стр. 179—180. ISBN 978-80-257-0186-7.
Holeton, David Ralph (2010). „Liturgický život české reformace”. Ур.: Horníčková, Kateřina; Šroněk, Michal. Umění české reformace : (1380–1620) (на језику: чешки). Praha: Academia. стр. 219—220. ISBN 978-80-200-1879-3.
{{cite book|last1=Pekař|first1=Josef|title=Dějiny naší říše (se zvláštním zřetelem ke královstvím a zemím v říšské radě zastoupeným)|date=2011|publisher=Nakl. Elka Press|location=Praha|isbn=978-80-87057-11-7|pages=67–68|edition=2. opr. vyd.|la
Dankovičová, Jana (1999). „Czech”. Handbook of the International Phonetic Association (9th изд.). International Phonetic Association/Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-63751-0.
Cerna, Iva; Machalek, Jolana (2007). Beginner's Czech. Hippocrene Books. ISBN 978-0-7818-1156-9.
Chloupek, Jan; Nekvapil, Jiří (1993). Studies in Functional Stylistics. John Benjamins Publishing Company. ISBN 978-90-272-1545-1.
Eckert, Eva (1993). Varieties of Czech: Studies in Czech Sociolinguistics. Editions Rodopi. ISBN 978-90-5183-490-1.
Esposito, Anna (2011). Analysis of Verbal and Nonverbal Communication and Enactment: The Processing Issues. Springer Press. ISBN 978-3-642-25774-2.
Hajičová, Eva (1986). Prague Studies in Mathematical Linguistics (9th изд.). John Benjamins Publishing. ISBN 978-90-272-1527-7.
Harkins, William Edward (1952). A Modern Czech Grammar. King's Crown Press (Columbia University). ISBN 978-0-231-09937-0.
Komárek, Miroslav (2012). Dějiny českého jazyka (на језику: чешки). Brno: Host. ISBN 978-80-7294-591-7.
Kortmann, Bernd; van der Auwera, Johan (2011). The Languages and Linguistics of Europe: A Comprehensive Guide (World of Linguistics). Mouton De Gruyter. ISBN 978-3-11-022025-4.
Koudela, Břetislav; et al. (1964). Vývoj českého jazyka a dialektologie (на језику: чешки). Československé státní pedagogické nakladatelství.
Liberman, Anatoly; Trubetskoi, Nikolai S. (2001). N.S. Trubetzkoy: Studies in General Linguistics and Language Structure. Duke University Press. ISBN 978-0-8223-2299-3.
Mann, Stuart Edward (1957). Czech Historical Grammar. Helmut Buske Verlag. ISBN 978-3-87118-261-7.
Mathesius, Vilém (2013). A Functional Analysis of Present Day English on a General Linguistic Basis. De Gruyter. ISBN 978-90-279-3077-4.
Maxwell, Alexander (2009). Choosing Slovakia: Slavic Hungary, the Czechoslovak Language and Accidental Nationalism. Tauris Academic Studies. ISBN 978-1-84885-074-3.
Naughton, James (2005). Czech: An Essential Grammar. Routledge Press. ISBN 978-0-415-28785-2.
Pansofia (1993). Pravidla českého pravopisu (на језику: чешки). Ústav pro jazyk český AV ČR. ISBN 978-80-901373-6-3.
Piotrowski, Michael (2012). Natural Language Processing for Historical Texts. Morgan & Claypool Publishers. ISBN 978-1-60845-946-9.
Qualls, Eduard J. (2012). The Qualls Concise English Grammar. Danaan Press. ISBN 978-1-890000-09-7.
Rothstein, Björn; Thieroff, Rolf (2010). Mood in the Languages of Europe. John Benjamins Publishing Company. ISBN 978-90-272-0587-2.
Short, David (2009). „Czech and Slovak”. Ур.: Bernard Comrie. The World's Major Languages (2nd изд.). Routledge. стр. 305—330.
Scheer, Tobias (2004). A Lateral Theory of Phonology: What is CVCV, and why Should it Be?, Part 1. Walter De Gruyter. ISBN 978-3-11-017871-5.
Stankiewicz, Edward (1986). The Slavic Languages: Unity in Diversity. Mouton De Gruyter. ISBN 978-3-11-009904-1.
Sussex, Rolan; Cubberley, Paul (2011). The Slavic Languages. Cambridge Language Surveys. ISBN 978-0-521-29448-5.
Tahal, Karel (2010). A grammar of Czech as a foreign language. Factum.
Wilson, James (2009). Moravians in Prague: A Sociolinguistic Study of Dialect Contact in the Czech. Peter Lang International Academic Publishers. ISBN 978-3-631-58694-5.