Потом је прешао у француски тим Нант, где је играо седам година. Такође је годину дана играо за Валенсијен, где је био умешан у скандал о подмићивању у којем је учествовао француски и европски шампион Олимпик Марсељ, који је наводно „купио“ победу у лиги против Валенсијена.[3] Потом му је изречена условна шестомесечна казна, када је пресуда донета 15. маја 1995. године.[4]
Вратио се у Аргентину где је још играо за Индепендијенте, а 1995. освојио је Суперкопа Судамерикана[5] и Рекопа Судамерикана.[6][7]
Тренирао је Арсенал де Саранди од његовог доласка у прву дивизију 2002. године и успео да задржи тим на средини табеле. У сезони 2005–06. прелази у Естудијантес де Ла Плату. У мају 2006. године прешао је у Индепендијенте и поднео оставку у априлу 2007. Такође је управљао Банфилдом од 2008. до 2009. године
Дана 5. маја 2009. Буручага се вратио у Арсенал де Саранди, али је поднео оставку 2010. године. Тренирао је парагвајски клуб Либертад од 2011. године. Водио је Атлетико де Рафаела у аргентинској Примера лиги од 2012. до јуна 2014.[11] Године 2015. вратио се у Атлетико де Рафаелу.[12]
Приватни живот
Његов син је Мауро Буручага и такође је фудбалер.[13]
^„Entrenador sin Crema” [Coach without Cream]. Olé (на језику: шпански). 26. 5. 2014. Архивирано из оригинала 12. 06. 2015. г. Приступљено 11. 6. 2015.