Марш добровољаца је Тјен Хан написао 1934. за позоришни комад који је писао у то време. Популарна верзија, пак, каже да ју је написао на папиру за цигарете након што је ухапшен у Шангају и бачен у затвор Куоминтанга1935. године. Песма је, са мањим изменама, постала музичка тема патриотског филма Синови и кћери у време олује (кин: 风云儿女, 1935), са причом о интелектуалцу који одлази да се бори у Другом кинеском-јапанском рату. Ово је била једна од песама које су се тајно шириле међу становништвом као део антијапанског отпора.
Први пут је изведена као национална химна на међународној конференцији одржаној фебруара1949. у Прагу. У то време је Пекинг већ био у рукама кинеских комуниста. Било је неких неслагања око стиха Кинеска нација се суочава са својим највећим искушењем. Историчар Гуо Можуо је стих променио у Кинеска нација је дошла до тренутка своје еманципације (кин: 中国民族到了大翻身的时候).
Јуна 1949. године, Комунистичка партија Кине је расписала конкурс за националну химну. До краја августа је пристигло 6926 предлога. Марш добровољаца је предложио сликар Сју Бејхунг и скоро једногласно је изабрана. Било је, додуше, спорења око трећег стиха. На ово је Џоу Енлај дао завршну реч: „Још увек имамо империјалистичке непријатеље пред нама. Што више идемо напред, више ће нас империјалисти мрзети, покушавати да нас поткопају, да нас нападну. Можете ли рећи да нећемо бити у опасности?” Његово виђење је подржао и Мао Цедунг и 27. септембра1949, песма је постала национална химна, више од месец дана пре оснивања Народне Републике Кине.
Културна револуција и каснија историја
Током Културне револуције, Тјен Хан је уклоњен са власти и као последица је био период у којем је незванична химна била Исток је црвен.
Марш добровољаца је враћен на Свекинеском народном конгресу 1978, али са другачијим стиховима, који никада нису постали популарни. Конгрес је 4. децембра1982. вратио оригиналну верзију Тјен Хана из 1935. Уочљиво је да садашњи стихови не спомињу ни Комунистичку партију Кине ни Мао Цедунга, а може се рећи и да је промена стихова симболички означила пад Хуа Гуофенга и крај култа личности Маоа, као и уздизање Денг Сјаопинга.
Иако је била врло популарна међу кинеским националистима током Кинеско-јапанског рата, песма је била забрањена на Тајвану све до 1990-их.
Устаните, ви који одбијате да будете робови!
Усмеримо наше тело и крв ка новом Великом Зиду!
Кинеска нација се суочава са својим највећим искушењем,
Из сваког тлачења ће се издићи наш коначни крик
Устајте! Устајте! Устајте!
Нас је много, али нам срца куцају као једно!
Храбро изазивајући непријатељске пуцње, марширајмо напред!
Храбро изазивајући непријатељске пуцње, марширајмо напред!
Марширајмо напред! Марширајмо напред! Напред!
Марширајмо напред! Људи свих херојских нација,
Наставимо Велики Марш под вођством велике Партије,
Милиони са само једним срцем ка комунистичкој сутрашњици,
Развијајмо и штитимо нашу земљу, боримо се храбро.
Марширајмо напред! Марширајмо напред! Маршијамо напред!
Ми ћемо генерацијама
Високо подизати заставу Мао Цедунга, марширајмо напред!
Високо подизати заставу Мао Цедунга, марширајмо напред!
Марширајмо напред! Марширајмо напред! Напред!
Референце
^Химна је званично прихваћена 4. децембра 1982. године по Уставу Народне Републике Кине
.jpg)
