Унасур Унија нација Јужне Америке (шп.Unión de Naciones Suramericanas, порт.União de Nações Sul-Americanas, хол.Unie van Zuid-Amerikaanse Naties, скраћено Унасур или Унасул) наднационална је и међувладина унија која обједињује две постојеће организације слободне трговине — Меркосур и Андску заједницу — као део текућег процеса интеграције Јужне Америке. Организација је настала по узору на Европску унију.
Споразум о оснивању Јужноамеричке уније је потписан 23. маја2008. на Трећем самиту шефова држава у Бразилији.[2] Према овом споразуму, седиште Уније ће бити у Киту. Јужноамерички парламент ће се налазити у Кочабамби, док ће се њена банка Банка Југа (хол.Bank van het Zuiden, порт.Banco do Sul), налазити у Каракасу.[3]
У априлу 2018. године шест земаља - Аргентина, Бразил, Чиле, Колумбија, Парагвај и Перу[4][5] - прекинуло је чланство, а у августу исте године Колумбија је најавила иступање из ове организације.[6] У марту 2019. године, председник Бразила Жаир Болсонаро најавио је намеру своје земље да се повуче из организације.[7]Еквадор је 13. марта 2019. објавио да ће се повући из организације. Председник земље Лењин Морено такође је затражио од блока да врати зграду седишта организације са седиштем у Киту.[8]
У јануару 2019, усред све веће забринутости због венецуеланског Николаса Мадура, нова група, PROSUR, напредовала је како би се супротставила утицају онога што земље у региону називају диктатуром у Венецуели.[9] Чилеански самит за организацију PROSUR одржан је 22. марта 2019. године и искључио је Венецуелу. Аргентина, Бразил, Боливија, Колумбија, Чиле, Еквадор, Уругвај, Парагвај, Перу, Гвајана и Суринам позвани су да се придруже новом регионалном блоку.[10]Уругвај је 10. марта 2020. званично најавио повлачење из организације.[11]
Чланице
Потписивање споразума о оснивању Унасур-а на Самиту у Бразилији 2008.
Председници сваке земље чланице имали су годишње састанке, што је био највиши политички мандат. Први састанак одржан је у Бразилији 29. и 30. септембра 2005. Други састанак је одржан у Кочабамби, Боливија, 8. и 9. децембра 2006. Трећи састанак је одржан у Бразилији - овај састанак је требало да се одржи у Картагени (Колумбија), али је одгођен због напетости између Еквадора, Колумбије и Венецуеле. На овом састанку је формализован UNASUR и потписан је Конститутивни уговор организације.[12]
Министри иностраних послова сваке земље састајали су се једном сваких шест месеци. Они су давали конкретне предлоге за акције и извршне одлуке. Одбор сталног представника председника Меркосура и директора одељења Меркосур, генерални секретар Андске заједнице, генерални секретар ALADI-ја и стални секретари било које институције за регионалну сарадњу и интеграцију, Организација Уговора о сарадњи Амазона, између осталих, такође су присуствовали овим састанцима.[13]
Дана 9. децембра 2005. основана је Комисија за стратешко разматрање процеса интеграције Јужне Америке. Она се састојала од 12 чланова, чија је функција била израда предлога који ће помоћи у процесу интеграције јужноамеричких нација. Ови предлози су требало да биду изнети на 2. састанку UNASUR-а (2006).[14]
Rivera, Salvador. 'Latin American Unification: A History of Political and Economic Integration Efforts. North Carolina: McFarland Press, 2014.
Rivera, Salvador. "Jacob K. Javits and Latin American Economic Integration". Cuaderno de Negocios Internacionales e Integración 13. No. 64/65. July–December 2007.
José Antonio Sanahuja. "Post-liberal regionalism in South America: the case of Unasur", European University Institute, Robert Schuman Centre for Advanced Studies (EUI-RSCAS) 2012/05. Pdf version downloadable in „Working papers”(PDF). cadmus.eui.eu.
José Briceño. "From the South American Free Trade Area to the Union of South American Nations: The Transformations of a Rising Regional Process". Latin American Policy, Volume 1, Issue 2, pages 208–229, December 2010
Anne Marie Hoffmann: "South America's Neoliberal Turnaround: The End for Regional Social Policy", GIGAFocus Afrika No. 06/2016
Aguilar, Alonzo. "Pan-Americanism from Monroe to the Present," Monthly Review Press, New York." (1968).
Aken, Mark J. van. Pan-Hispanism: Its Origin and Development to 1866. Berkeley and Los Angeles: University of California Press 1959.
Bryne, A. (2019). „The Potential of Flight: U.S. Aviation and Pan-Americanism During the Early Twentieth Century.”. The Journal of the Gilded Age and Progressive Era. doi:10.1017/S1537781419000422.
Whitaker, Arthur P. (1954). The Western Hemisphere Idea: Its Rise and Decline. Ithaca. A study of Pan-Americanism as an idea and of how time has destroyed much of the buttressing hemispheric relations.
Miranda, Francisco de. "Proyectos constitucionales de Miranda" in Rudolfo Cortés, Santos (ed.) (1960). Antología documental de Venezuela, 1492-1900: Materiales para la enseñanza de la historia de Venezuela. Caracas, 163. OCLC569544
Bolívar to Antonio José de Sucre (1826) in Bolívar, Simon, Vicente Lecuna and Harold A. Bierck (1951). Selected Writings of Bolívar. New York: Colonial Press, 590-592, 633-634. OCLC8633466
Deutschmann, Emanuel; Minkus, Lara (2018). „Swinging Leftward: Public Opinion on Economic and Political Integration in Latin America, 1997–2010”. Latin American Research Review (на језику: енглески). 53 (1): 38. ISSN1542-4278. doi:10.25222/larr.250.
.svg)
.jpg)
