Улица господара Вучића (Београд)

Улица господара Вучића
Општина Вождовац, Врачар, Звездара
Почетак Устаничка 11
Крај Булевар краља Александра код Цветкове пијаце
Дужина 4000 m
Ширина 15 m
Названа 1930.
Стари називи Господарски пут 1920/1930.

Улица господара Вучића се налази територији више општина. Почетак улице је у Устаничкој улици код броја 11, на територији општине Вождовац, дуж своје трасе пресеца Улицу Максима Горког, пролази кроз Пашино брдо, потом пресеца и Улицу Војислава Илића и завршава на раскрници у Булевару краља Александра код Цветкове пијаце.

Име улице

Улица је добила назив по Томи Вучићу Перишићу (Барич, 1787/8 - Београд, 1.VII 1859), једном од уставобранитеља и једном од најутицајнијих и најбогатијих људи у Србији средином 19. века.

Тома Вучић Перишић 1850.

После учешћа у Првом и Другом српском устанку, прошао је кроз сва звања у Милошевој и државној служби. Био је један од намесника Милошевом сину Милану, саветник кнеза Михаила, министар унитрашњих дела, војвода са титулом "превасходитељства", председник Савета.

Иако је у Милошеву корист угушио Ђакову буну (1825) и посредовао у Милетиној буни (1835), потукао је Милошеве присталице чиме је принудио на абдикацију Милоша 1839, a потом 1842. и Михаила, да би прогласио Карађорђевог сина Александра за кнеза.[1]

Када се Милош вратио на чело државе, Тома Вучић је затворен, а имовина му је конфискована. Он је убрзо после тога умро, по свој прилици отрован.

Тома Вучић Перишић се веома сурово обрачунавао са противницима и немилосрдно гушио буне. Мада се представљао као бранитељ устава и закона, у пракси је био представник терора. Када се успротивио Милошу, као уставобранитељ сматран за "предводитеља народа", али је на крају од стране Народне скупштине је био проглашен на "народног злотвора".[2]

Улицом господара Вучића

У броју 89 налази се Црква св. Тројице, која је подигнута 1935. године због великог прилива становништва у Београд после Првог светског рата. Године 2018. започета је на истом месту изградња нове цркве, јер је стара црква била дотрајала.[3]

У Улици господара Вучића налази се и Стадион ФК "Обилић", који је изграђен током 90. година 20. века.

У улици се налазило и неклико ткачких радњи које су чувале стари ткачки занат. У броју 59 се (пре Другог светског рата) налазио дом београдских Рома.[4]

Галерија

  • Црква Свете Тројице (Пашино брдо)
    Црква Свете Тројице (Пашино брдо)
  • Ромска капела Теткице Бибије у улици господара Вучића 49
    Ромска капела Теткице Бибије у улици господара Вучића 49
  • Споменик палим борцима Ромима у балканском и оба светска рата. Налази се до капеле Теткице Бибије у Београду у улици господара Вучића 49. Споменик је подигнут 1920-их година, а касније је додата и спомен плоча палим борцима из Другог светског рата.[5] [6]
    Споменик палим борцима Ромима у балканском и оба светска рата. Налази се до капеле Теткице Бибије у Београду у улици господара Вучића 49. Споменик је подигнут 1920-их година, а касније је додата и спомен плоча палим борцима из Другог светског рата.[5] [6]

Види још

Референце

  1. ^ „Ko je Gospodar Vučić?”. Beograd uživo. Приступљено 23. 10. 2020. 
  2. ^ Стојановић, Никола Л. (2004). Улице и тргови Београда. 1 : А-М. Београд: Библиотека града Београда. стр. 179—180. ISBN 86-7191-066-0. 
  3. ^ „Srušena beogradska Crkva Svete Trojice - Gradiće se novi hram”. Ekapija. Приступљено 23. 10. 2020. 
  4. ^ "Политика", 30. март 1940
  5. ^ Петровић, Срећко (2021). Православље, бр.1293, за 1. Фебруар, О српским Ромима: Наше комшије наши кумови. СПЦ. стр. 34. 
  6. ^ Роми у Србији: Шта ће бити са јединим спомеником палим ромским борцима у Београду - сећање и традиција под катанцем.