Сњежана Бановић (Загреб, 2. новембар 1963) је хрватска позоришна редитељка, театролог и универзитетски професор.[1]
Биографија
Основну и средњу школу похађала је у Загребу, а затим студирала француски и шпански језик на Филозофском факултету у Загребу. Дипломирала је на Академији драмске уметности 1990. године у класиГеоргија Пара. Током студија асистирао је у бројним представама, а први редитељски деби имао је у загребачком Театру ИТД. Редовна је професорица на Одсјеку за продукцију Академије драмских умјетности Свеучилишта у Загребу. Усавршавала се на бројним стипендијама у иностранству, од којих треба издвојити Фулбрајтову стипендију 1997. године на Универзитету Јејл у САД. Докторске студије књижевности завршила је на Филозофском факултету у Загребу 2009. године Режирала је низ пројеката широм Хрватске и неколико у иностранству. За велики број својих представа радила је и музичку селекцију.
Поред драмских текстова, режира различите комерцијалне и уметничке манифестације и различите добротворне програме. Пише синописе за поменуте свечаности и ауторка је текстова за неколико кабареа и десетак адаптација. Објавила је више текстова и рецензија о позоришту, културној политици, позоришном менаџменту и продукцији у часописима (Глумиште, Казалиште) и дневним новинама (Јутарњи лист, Вјесник) и на 3. програму Хрватског радија. Објавила је четири књиге о позоришту: Држава и њено казалиште (2012.), Казалиште кризе (2014.), Служебни излаз (Фрактура, 2018.),[2] Казалиште за народ (Фрактура, 2020.) Током 2001. године била је чланица Казалишног вијећа Министарства културе Републике јрватске и предсједница Владине комисије за драму Дубровачких љетнх игара. Од фебруара 2001. до новембра 2002. била је равнатељица Драме ХНК Загреб. Године 2007. била је директорица Културне установе Рачлин и пријатељи у Дубровнику.
Посетила је неколико универзитета у Америци, Србији[3] и Француској.
Режије
Ово није комплетна листа представа.
- 1989. године Виктор Хаим : Абрахам и Самуел, Јеврејска општина, Загреб
- 1990 Павао Маринковић: Филип Октет и чаробна труба, Театар ИТД, Загреб
- 1991. године Алфред де Мисет: Свећњак, ГДК Гавела, Загреб
- 1992. године Хигин Драгошић : Посљедњи Зрински, Казалиште Вировитица, Вировитица
- 1993. године Мирослав Фелдман: Вожња, Казалиште Вировитица, Вировитица
- 1993. године Чарлс Шулц /С. Бановић/В.Ђикановић: Чарли Браун, ЗКМ, Загреб
- 1994. године Жорж Фејдо: Мачак у врећи, Казалиште Вировитица, Вировитица
- 1994. године С. Бановић / В. Ђикановић: Кабарет Чрни мачек, ГДК Гавелла, Загреб
- 1994. године Хрвоје Иванковић: Пантагана Кабарет, Казалиште Марина Држића, Дубровник
- 1995. године Вилијам Шекспир : Како вам драго, Казалиште Вировитица, Вировитица
- 1995. године Едвард Алби: Ко се боји Вирџиније Вулф, ХНК Загреб
- 1996. године Жорж Фејдо: Не ходај уоколо гола, Нови живот, Загреб
- 1996. године Тенеси Вилијамс: Мачка на врућем лименом крову, ГДК Гавелла, Загреб
- 1997. године Николо Макијавели: Мандрагола, Казалиште Вировитица, Вировитица
Занимљивости
Почетком 80-их година 20. века, Сњежана је била девојка Џонија Штулића, фронтмена групе Азра.[4] Док је Штулић певао у Азри, Сњежани је посветио песму "Живот обичног темпа" са албума "Филигрански плочници".[5] 1990. године на албуму "Балегари не вјерују срећи", Штулић јој је посветио песму "Усне вреле вишње" на мелодију "Lily of the West".[6]
Референце