Калери и Заљотин су тестирали средство за поправку оштећења и извршили инспекцију једног од соларних панела модула Квант-1, који није радио како треба. Током панорамске инспекције снимљене су и последње фотографије спољних површина станице Мир.[1]
Вос и Вилијамс су извршили инспекцију и причвршћивање америчког теретног крана који служи за транспорт резервних делова (енгл.Orbital Replacement Unit Transfer Device), завршили састављање руског теретног крана названог Стрела, и заменили једну од две комуникационе антене на модулу Јунити.[2][3]
Лу и Маленченко су причврстили електричне каблове који трајно повезују сервисни модул Звезда са остатком МСС, а такође су саставили и причврстили магнетометар који служи као резервни навигациони систем за МСС.[4]
Чао и Макартур су повезали два сета каблова како би се обезбедило напајање грејача и цеви лоцираних на Z1 греди станице. Такође су преместили две комуникационе антене и инсталирали кутију са алатом која ће бити коришћена током будућих свемирских шетњи у изградњи МСС.[5]
Лопез-Алегрија и Висоф инсталирали су адаптер за спајање под притиском (енгл.Pressurized Mating Adapter - PMA-3), и припремили су Z1 сегмент греде за инсталирање соларних панела.[6]
Чао и Макартур инсталирали су два претварача на Z1 сегмент греде. Такође су реконфигурисали каблове који воде ка адаптеру PMA-3, и инсталирали су кутију за складиштење алата на Z1 сегмент греде.[7]
Лопез-Алегрија и Висоф уклонили су плочу за хватање роботском руком са Z1 сегмента греде, распаковали су фиоке са опремом овог сегмента, резе механизма за ручно спајање су отворене, а након тога су демонстрирали могућности SAFER система (енгл.Simplified Aid for EVA Rescue).[8][9]
Танер и Норијега спојили су P6 са Z1 сегментом греде, и припремили су соларне панеле за отварање. Такође су извршили потребне припреме радијатора пред покретање система за напајање станице електричном енергијом.[10][11]
Танер и Норијега конфигурисали су електричне системе станице тако да се користи енергија произведена соларним панелима P6 сегмента. Поред тога, преместили су антену за комуникацију на погодније место и извршили неопходне припреме пред долазак америчке лабораторије Дестини.[12]
Танер и Норијега позиционирали су сонду за мерење потенцијала како би се измерило поље плазме које окружује МСС. Затим су извршили поправке како би боље затегли десни соларни панел, који се није одмотао довољно, а након тога су инсталирали каблове за камере које ће бити монтиране на спољашњост модула Јунити.[13]
Астронаут Џозеф Танер током трећег изласка у свемир мисије СТС-97.
Космонаут Јуриј Маленченко током првог изласка у свемир мисије СТС 106.
Астронаут Џефри Вилијамс током свемирске шетње (СТС-101).
Укупно трајање шетњи током 2000. године — 64 сата 29 минута.
Џоунс и Курбим уклонили су заштитне навлаке и раздвојили су каблове за напајање и расхладу између лабораторије Дестини и орбитера Атлантис, док су је други чланови посаде роботском руком преместили из теретног простора орбитера до модула Јунити Међународне свемирске станице. Курбим и Џоунс су затим спојили електричне и каблове за трансфер података, као и црева расхладног система између лабораторије и остатка станице. Током овог поступка дошло је до малог цурења амонијака из једног од расхладних црева, па је морала да се спроведе деконтаминациона процедура пре повратка двојице астронаута у орбитер.[14][15]
Џоунс и Курбим су инсталирали адаптер за спајање шатла на лабораторију Дестини, затим су ставили изолационе навлаке на носаче за које је Дестини била фиксирана током лансирања. Након тога су инсталирали вентил на систем за проток ваздуха кроз лабораторију, ручке и утичнице на спољашњост лабораторије, а затим и плоче за фиксирање роботске руке Канадарм2.[16]
Џоунс и Курбим причврстили су резервну комуникациону антену на спољашњост станице, поново проверили да ли су све везе између лабораторије Дестини и модула Јунити довољно чврсте, а затим су скинули везе са расхладних радијатора. Након тога су извршили инспекцију соларних панела који су се налазили на врху станице, и спровели вежбу враћања онеспособљеног члана посаде из отвореног свемира у ваздушну комору орбитера. Ово је била стота свемирска шетња астронаута из САД.[17]
Вос и Хелмс припремили су адаптер за спајање под притиском PMA-3 за премештање са отвора модула Јунити који гледа ка Земљи на отвор са леве стране овог модула, како би се ослободило место за спајање вишенаменског логистичког модула Леонардо, који је конструисала Италијанска свемирска агенција. Такође су из теретног простора Дискаверија преместили екстерни модул на лабораторију Дестини, а затим су инсталирали каблове који омогућавају роботској руци Канадарм2 да се креће по спољашњости лабораторије. Након уласка у ваздушну комору Дискаверија, Вос и Хелмс остали су у приправности уколико дође до проблема у инсталирању адаптера PMA-3. Ово је најдужа свемирска шетња у историји спејс-шатла.[18]
Томас и Ричардс инсталирали су екстерну платформу за складиштење (енгл.External Stowage Platform), на којој ће бити складиштени резервни делови свемирске станице, затим су на њу причврстили резервну пумпу за расхладни систем, и завршили спајање више каблова који су разведени током прве шетње. Такође су извршили инспекцију конектора модула Јунити и једног експеримента који се налазио на спољњем делу овог модула.[19]
Хедфилд и Паразински инсталирали су антену ултрависоке фреквенције и роботску руку Канадарм2 коју је конструисала Канадска свемирска агенција. Извршили су спајање каблова како би се роботској руци обезбедило напајање и како би се омогућило да се руком управља из унутрашњости лабораторије Дестини. Хедфилд је постао први астронаут из Канаде који је изашао у отворени свемир.[20]
Хедфилд и Паразински су завршили повезивање каблова између роботске руке Канадарм2 и станице, уклонили су првобитну комуникациону антену која више није била потребна, а затим су из теретног простора Дискаверија преместили прекидачку кутију на спољашњост лабораторије Дестини.[21]
Усачев и Вос инсталирали су адаптер за спајање на модул Зарја пред долазак новог руског модула за пристајање Пирс. Ово је до данас једини излазак у отворени свемир спроведен из трансферног дела на предњој страни сервисног модула Звезда.[22]
Гернхарт и Рајли помогли су при спајању хипобаричне комореКвест (енгл.Quest) са МСС, а затим су извршили спајање свих потребних каблова и цеви са остатком станице.[23][24][25]
Гернхарт и Рајли инсталирали су један од два резервоара са азотом под високим притиском и један од два резервоара са кисеоником под високим притиском на хипобаричну коморуКвест, а затим су инсталирали плочу за фиксирање роботске руке и навлаке на неке сегменте новог модула.[23][25][26]
Ово је први излазак у отворени свемир спроведен из хипобаричне коморе Квест. Гернхарт и Рајли инсталирали су други резервоар са азотом под високим притиском и други резервоар са кисеоником под високим притиском на спољашњост коморе Квест. Након што су завршили са инсталацијом ових резервоара, Гернхарт и Рајли имали су слободно време за фотографисање у околини новог сегмента станице.[25][27][28]
Бери и Форестер инсталирали су опрему за сервисирање расхладног система станице на P6 сегмент греде, уклонили су наслон за стопала, а затим су поставили MISSE 1 и MISSE 2 (енгл.Materials International Space Station Experiment) експерименте на спољашњост коморе Квест.[29][30]
Дежуров и Тјурин монтирали су каблове између модула Пирс и сервисног модула Звезда како би се омогућила радио-комуникација између руског и америчког дела станице током свемирских шетњи. Космонаути су такође поставили рукохвате и мердевине на спољашњост модула Пирс како би се олакшао излазак и кретање космонаута по спољашњости руског сегмента станице током свемирских шетњи. На крају су оспособили и руски кран Стрела.[31]
Дежуров и Калбертсон извршили су спајање каблова на спољашњости модула Пирс који су били део аутоматског система за пристајање КУРС. Затим су извршили проверу раније монтираног руског крана Стрела и фотографисали део соларног панела на сервисном модулу Звезда који се није потпуно отворио.[31]
Дежуров и Тјурин уклонили су препреке које су спречиле аутоматски брод за снабдевање Прогрес да се у потпуности споји са МСС, а затим су детаљно фотографисали настале крхотине и делове механизма за спајање.[31]
Гудвин и Тани поставили су изолационе навлаке око два бета лежаја механизма који ротира крила соларних панела, а затим су извршили припреме за свемирске шетње које ће бити извршене током следеће мисије шатла — СТС-110.[32][33][34]
Онуфријенко и Волц преместили су део руског теретног крана Стрела са адаптера за спајање под притиском PMA-1 на спољашњост модула за пристајање Пирс, а затим су поставили антену за радио-аматере на задњи крај сервисног модула Звезда.[35]
Онуфријенко и Бурш поставили су шест штитова у околини погонских млазница сервисног модула Звезда, инсталирали су другу антену за радио-аматере, поставили четири експеримента и заменили уређај који прикупља информације о саставу материјала који излази из млазница погонског система.[35]
Волц и Бурш извршили су испитивања коморе Квест и извршили припреме пред четири свемирске шетње које ће бити спроведене из ове коморе током мисије шатла СТС-110. Ово је први излазак у отворени свемир из хипобаричне коморе Квест а да спејс-шатл није био спојен са МСС.[35]
Грансфелд и Линехан скинули су стари соларни панел са десне стране телескопа Хабл и заменили га новим, мањим и ефикаснијим соларним панелом треће генерације. Стари соларни панел упакован је у теретни простор шатла Колумбија како би се вратио на Земљу.[36]
Њумен и Масимино скинули су стари соларни панел са леве стране телескопа Хабл и заменили га новим. Соларни панел је упакован у теретни простор Колумбије за повратак на Земљу. Астронаути су затим заменили механизам са реакционим точковима (енгл.Reaction Wheel Assembly).[37]
Излазак у свемир одлаган је два сата због цурења воде унутар Грансфелдовог одела. Стара јединица за напајање (енгл.Power Control Unit) телескопа Хабл уклоњена је и спакована у теретни простор шатла. Нова јединица веће снаге постављена је како би се ускладила са новим, јачим, соларним панелима.[38]
Њумен и Масимино демонтирали су камеру за бледе објекте (енгл.Faint Object Camera) са задњег краја телескопа Хабл и заменили је напредном камером за надгледање (енгл.Advanced Camera for Surveys). Након што су стару камеру спаковали у теретни простор за повратак на Земљу, у телескоп су уградили помоћни електронски модул (енгл.Electronic Support Module).[39]
Линехан и Грансфелд уградили су експериментални криогени хладњак за NICMOS инструмент (енгл.Near Infrared Camera and Multi-Object Spectrometer) и повезали га са помоћним електронским модулом који је уграђен дан раније. Затим су астронаути поставили радијатор расхладног система на спољашњост телескопа и повезали га са NICMOS инструментом.[40]
Смит и Валхајм су започели монтажу S0 сегмента греде на лабораторију Дестини, повезали су каблове за напајање и комуникацију између греде и лабораторије и уградили два попречна подупирача којима је овај сегмент греде трајно везан са лабораторијом Дестини.[41]
Рос и Морин наставили су монтажу S0 сегмента завршавајући повезивање свих каблова и цеви између греде и станице, и уградњом још два попречна подупирача.[41]
Смит и Валхајм уклонили су канџу која је привремено држала S0 сегмент греде у месту, уградили су конекторе које ће користити роботска рука Канадарм2 приликом маневрисања по греди, уклонили су везе које су држале мобилни транспортер у месту и мали термални прекривач са радијатора мобилног транспортера.[41]
Рос и Морин намонтирали су подупирач који астронаути користе при изласку у отворени свемир за прелазак од хипобаричне коморе Квест до греде станице. Затим су уградили рукохвате на S0 сегмент, део екстерне платформе и два рефлектора за осветљење спољашњости станице.[41][42]
Ченг-Дијаз и Перин уградили су панел за напајање и пренос података на P6 сегмент греде, затим су скинули панел за заштиту од крхотина из теретног простора орбитера Ендевор и привремено га ставили на адаптер PMA-1. Након тога су скинули термалне навлаке са мобилне базе која ће бити монтирана на мобилни транспортер греде.[43][44]
Ченг-Дијаз и Перин намонтирали су мобилну базу на мобилни транспортер греде и спојили су каблове за напајање, комуникацију и видео камере између станице и мобилне базе.[43][45]
Ченг-Дијаз и Перин заменили су покварени зглоб роботске руке Канадарм2, а стари су спаковали у теретни простор Ендевора како би инжењери на Земљи могли да га прегледају и утврде узрок квара.[43][46]
Корзун и Витсон уградили су шест панела за заштиту од орбиталних микрометеоридних крхотина на сервисни модул Звезда. Ово су први од укупно 23 панела који су монтирани на овај модул како би се што боље заштитио од орбиталних крхотина које представљају велику опасност по све летелице у орбити.[47]
Корзун и Трешчев причврстили су рам на спољашњост модула Зарја који ће се користити током свемирских шетњи, ставили су нове узорке у експеримент јапанске свемирске агенције који се налазио на модулу Звезда, причврстили су носаче који ће олакшати повезивање конопаца током будућих шетњи и на крају су уградили још две антене за радио-аматере на модул Звезда.[47]
Вулф и Селерс уклонили су уклонили стеге које су током лансирања држале радијаторе S1 сегмента греде у месту, повезали су каблове за напајање и комуникацију као и црева расхладног система између S1 и S0 сегмената. Затим су инсталирали још једну антену система за комуникацију, први од два екстерна система камера и скинули стеге које су током лансирања држале део греде који су астронаути користили током шетњи као радно место (CETA, енгл.Crew and Equipment Translation Aid).[48][49]
Вулф и Селерс уградили су други екстерни систем камера, уклонили још стега које су током лансирања фиксирале радијаторе S1 сегмента греде, уклонили су изолационе навлаке између сегмената Z1 и P6, уклонили су преостале стеге са модула CETA и прикачили каблове на резервоар расхладног система са амонијаком.[48][50]
Вулф и Селерс заменили су панел за спајање роботске руке са мобилним транспортером, преспојили црева тако да је расхладна течност могла да циркулише између S1 и S0 сегмената греде, и уградили су калем за позиционирање на цеви расхладног система.[48][51]
Лопез-Алегрија и Херингтон одрадили су почетне кораке уградње P1 сегмента греде, спојили су каблове и цеви између P1 и S0 сегмената. Такође су уградили систем за бежични пренос видео сигнала на модул Јунити.[52][53]
Лопез-Алегрија и Херингтон преспојили су цеви расхладног система између сегмената P1 и S0, уградили су још један систем за бежични пренос видео сигнала на P1 сегмент греде и преместили су CETA колица са P1 на S1.[52][54]
Херингтон је успешно решио проблем покретљивости CETA колица. Лопез-Алегрија и Херингтон су затим извршили остале предвиђене активности — инсталација каблова за напајање и цеви расхладног система станице.[52][55]
Астронаут Ли Морин са подупирачем S0 сегмента греде.
Бауерсокс и Петит уклонили су преостале стеге са радијатора P1 сегмента греде, затим су уклонили крхотине са заптивног прстена на отворима за пристајање модула Јунити и извршили пробу резервоара са амонијаком на P6 сегменту греде.[56]
Бауерсокс и Петит су извршили реконфигурацију каблова на сегментима S0, S1 и P1 греде, заменили су модул за контролу напајања мобилног транспортера греде, уградили носаче за каблове на спољашњост лабораторије Дестини и вратили термалну заштиту на радијатор сегмента S1.[56]
Астронаут Доналд Петит прави паузу за фотографисање током свемирске шетње 15. јануара 2003. године.
Доналд Петит (у позадини) помаже астронауту Мајклу-Лопезу Алегрији да обуче одело пред свемирску шетњу.
Укупно трајање шетњи током 2003. године — 13 сати 17 минута.
Фоале и Калери заменили су касете у којима су се налазили узорци разних материјала за експерименте у микрогравитацији, инсталирали су руски експеримент Матрјошка на сервисни модул Звезда, а затим су покупили експеримент Јапанске свемирске агенције у вези удара микрометеорида. Шетња је скраћена јер је дошло до проблема са расхладним системом одела које је носио Александар Калери.[57]
Шетња је скраћена јер је дошло до проблема са притиском резервоара који је складиштио кисеоник у оделу Мајкла Финка. Менаџери мисије одлучили су да понове излазак у свемир 30. јуна.[58][59]
Падалка и Финк заменили су контролер напајања на даљинско управљање (енгл.Remote Power Controller) који се покварио крајем априла, чиме је без напајања остао жироскоп за контролу момента бр. 2 (енгл.Control Moment Gyroscope). Ово је први излазак у свемир током којег је контрола мисије пребачена из Москве у Хјустон док је у току била свемирска шетња.[58][60]
Падалка и Финк уклонили су старе ласерске рефлекторе са задњег краја модула Звезда, а затим уградили три ласерска рефлектора нове генерације и једну мету за видео-навођење. Уградња ових делова била је припрема за долазак аутоматског брода за снабдевање који је конструисала ЕСА. Такође су уградили две антене, а затим покупили старе и ставили нове узорке за експеримент Кромка.[58][61]
Падалка и Финк наставили су припреме комплекса за долазак аутоматског брода за снабдевање (ATV, енгл.Automated Transfer Vehicle). Заменили су панел за контролисање протока модула Зарја, уградили четири сигурносна ужета између рукохвата овог модула, намонтирали још три комуникационе антене и са њих уклонили заштитне навлаке.[58][62]
Чао и Шарипов довршили су монтажу универзалне платформе за рад, инсталирали су европски комерцијални експеримент Роквис (Rokviss, енгл.Robotic Components Verification on ISS) на антену ове платформе, затим су активирали руски експеримент Биориск и преместили један јапански експеримент на нову локацију.[63][64]
Ногучи и Робинсон демонстрирали су методе за поправку топлотног штита спејс-шатла и побољшања система за оријентацију МСС. Такође су уградили постоље и каблове платформе за екстерно складиштење, превезали напајање контролног моментног жироскопа бр. 2 (CMG-2, енгл.Control Moment Gyroscope), покупили су два експеримента који су садржали материјале изложене свемирским условима и на крају су заменили покварену антену GPS система.[66]
Ногучи и Робинсон уклонили су покварен CMG-1 са Z1 сегмента греде и спаковали га у теретни простор орбитера Дискавери, а затим су уградили нови CMG-1.[67][68]
Ногучи и Робинсон извршили су инспекцију и фотографисање топлотног штита орбитера Дискавери. Након инспекције уклонили су две мале крхотине које су се заглавиле између изолационих плоча на предњем делу топлотног штита, а затим су поставили аматерски радио-сателит PCSAT2.[69]
Крикаљов и Филипс покупили су један од три канистера експериментаБиориск, експеримент за хватање микрочестица, уређај изложен утицају свемирског окружења са модула Звезда, експеримент Матрошка, и на крају су инсталирали камеру за праћење приласка ATV-а.[70][71]
Макартур и Токарев уградили су камеру на P1 сегмент греде, уклонили су покварени контролер мотора за ротацију соларних панела, одбацили су сонду за мерење потенцијала, а затим су заменили модул за даљинско управљање мобилног транспортера. Ово је био први излазак у отворени свемир из хипобаричне коморе Квест још од априла 2003. године.[72]
У доњем делу слике види се астронаут Соичи Ногучи, релативно мали у односу на Дискавери и МСС.
Макартур и Токарев ослободили су сателит SuitSat-1, уклонили експеримент Биориск, затим су фотографисали сензор експеримента удараца микрометеорида, преместили су адаптер за мали кран и на крају су одвезали последњи кабл који је фиксирао мобилни транспортер и спречавао га да се слободно креће дуж греде.[73]
Виноградов и Вилијамс заменили су вентил уређаја Електрон који производи кисеоник на станици, покупили су још један део експеримента Биориск и уређај за праћење загађења у околини сервисног модула Звезда, и на крају су заменили покварену камеру на мобилном постољу роботске руке Канадарм2.[74]
Селерс и Фосум уградили су заштитне поклопце на каблове а затим су те каблове развели по станици као припрему пред следећу шетњу током које ће их повезати. Такође су испробали методу за поправку орбитера спејс-шатла у свемиру користећи систем шатла за даљинску манипулацију (SSRMS, енгл.Space Shuttle Remote Manipulator System) у комбинацији са додатком роботске руке са посебним сензором (OBSS, енгл.Orbiter Boom Sensor System).[75]
Селерс и Фосум спремили су мобилни транспортер греде за оперативну употребу и на спољашњост станице су ставили резервну пумпу расхладног система станице. Уређај SAFER на Селерсовом оделу одвојио се тако да је Фосум два пута морао да стане са извршавањем задатака и оде до Селерса како би га поново закачио за одело сигурносним ужадима.[76]
Селерс и Фосум користили су инфра-црвену камеру како би снимили видео одабраних плоча од ојачаног угљеника на нападној ивици крила, а затим су прешли у теретни простор орбитера где су тестирали нови материјал за поправку топлотног штита орбитера под називом NOAX.[77]
Вилијамс и Рајтер инсталирали су јединицу за мерење потенцијала (FPMU, енгл.Floating Potential Measurement Unit), затим су поставили два нова узорка материјала у држаче експеримента MISSE и нови контролер радијатора расхладног система на ротациони зглоб S1 сегмента греде. Након тога су кратко спојили каблове на десној страни овог сегмента и уградили калемове за провлачење каблова, уградили светло на ручна колица греде, и заменили покварену GPS антену. Затим су пробали камеру специјално конструисану за снимање топлотног штита орбитера, и на крају су извршили инспекцију и фотографисање огреботине на вратима хипобаричне коморе Квест, чиме је завршен овај излазак у свемир.[78]
Танер и Стефанишн-Пајпер започели су спајање P3/P4 сегмента греде са остатком станице. Спојили су један део каблова и уклонили су стеге са соларних панела које су их фиксирале током лансирања. Такође су извршили подешавања соларног алфа ротационог зглоба (SARJ, енгл.Solar Alpha Rotary Joint) и уклонили два уређаја за прекиде као припрему пред мисију СТС-116. Хајдимари Стефанишн-Пајпер постала је седма жена из САД која је изашла у отворени свемир.[79]
Танер и Стефанишн-Пајпер уградили су радијатор на P3/P4 сегмент, покренули су радијатор расхладног система за нови сет соларних панела, заменили су радио-антену и уградили изолацију на још једну антену. Танер је инфра-црвеном камером фотографисао крила орбитера како би инжењери проверили да ли се помоћу ње могу открити оштећења топлотног штита.[81]
Један необичан догађај — „Орбитални голф ударац“ (енгл.Orbiting golf shot), финансирала је један канадска компанија која се бави производњом опреме за голф у сарадњи са руском космичком агенцијом. Лопез-Алегрија поставио је лоптицу на мердевине испред модула Пирс, док је Тјурин поставио камеру и извео ударац. Лопез-Алегрија и Тјурин су затим извршили инспекцију и фотографисање антене система за пристајање КУРС на летелици Прогрес 23, након тога су преместили антену за пристајање ATV-а, инсталирали су BTN неутронски експеримент и одбацили су две термалне навлаке које су прекривале овај експеримент.[82]
Курбим и Фуглесанг спојили су P5 сегмент греде са остатком станице, заменили су покварену видео-камеру на S1 сегменту, и извршили су припреме најновијег сегмента греде за премештање P6 сегмента на своју коначну локацију.[83]
Курбим и Фуглесанг реконфигурисали су електричне инсталације станице тако да су каблови новог P3/P4 сегмента интегрисани у електричну мрежу (електрична кола 2 и 3), и тиме су нови соларни панели почели званично да се користе за производњу енергије. Затим су преместили двоја ручна колица, која су се кретала по шинама греде станице, ставили су термалну заштиту на роботску руку, и спремили две вреће са алатом које ће требати астронаутима током наредних излазака у отворени свемир.[84]
Курбим и Вилијамс завршили су инсталацију каблова система за напајање електричном енергијом МСС активирајући електрична кола 1 и 4, чиме су извршене припреме за додавање још соларних панела. Затим су инсталирали панел за причвршћивање роботске руке и уградили три плоче за заштиту од крхотина на сервисни модул Звезда. Астронаути су имали вишак времена који су утрошили покушавајући да спакују соларне панеле P6 сегмента, који није хтео да се увуче. Астронаути су дошли до подножја панела и тресли их лево-десно и горе-доле покушавајући да га одглаве и спакују до краја. Сунита Вилијамс постала је осма жена из САД и девета жена уопште која је изашла у отворени свемир.[85]
Курбим и Фуглесанг су уз упутства контролера са Земље успели да до краја спакују соларне панеле P6 сегмента, који ће бити премештен током наредне мисије шатла СТС-120. Роберт Курбим је током ове шетње, седме у његовој каријери, поставио рекорд по броју излазака у отворени свемир током једне мисије шатла — четири.[86]
Курбим и Фугелсанг током EVA, мисија СТС-116.
Аутопортрет Суните Вилијамс.
Рајтер (лево) и Вилијамс припремају се за излазак у отворени свемир.
Лопез-Алегрија и Вилијамс превезали су једну од две петље расхладног система лабораторије Дестини на стални систем, повезали су кабл за дистрибуцију енергије између станице и шатла (SSPTS, енгл.Station-to-Shuttle Power Transfer System), уградили су шест сидришта за каблове и две греде за витла како би осигурали десни радијатор P6 сегмента и затим су навукли заштитни омотач на њега. На крају су скинули једну од две цеви за расхладну течност са почетног сервисера амонијака (EAS, енгл.Early Ammonia Servicer) P6 сегмента, који ће бити одбачен током једне од наредних шетњи свемиром.[87]
Лопез-Алегрија и Вилијамс превезали су другу петљу расхладног система лабораторије Дестини на стални систем, завршили су посао око почетног сервисера амонијака на P6 сегменту греде, фотографисали су унутрашњу ивицу десног соларног панела овог сегмента као припрему за његово савијање током мисије СТС-117, уклонили су заштиту од Сунца са мултиплексер-демултиплексер уређаја за пренос података, и наставили рад на систему SSPTS.[88]
Лопез-Алегрија и Вилијамс уклонили су термалне покрове са два контролера мотора ротационог зглоба (RJMC, енгл.Rotary Joint Motor Controllers) P3 сегмента греде, затим су скинули још два велика покрова са овог сегмента и све их одбацили да сагоре у атмосфери. Након тога су поставили систем UCCAS (енгл.Unpressurized Cargo Carrier Assembly Attachment System) на горњи део P3 сегмента, уклонили су две стеге за лансирање са P5 сегмента, и спојили четири кабла SSPTS система који воде од адаптера за спајање под притиском PMA-2 до предњег дела лабораторије Дестини где пристаје орбитер спејс-шатла.[89]
Лопез-Алегрија и Тјурин спаковали су антену за пристајање аутоматског брода за снабдевање Прогрес са отвора за спајање на задњем крају сервисног модула Звезда, фотографисали су руску антену сателитског навигационог система, и заменили узорке на руском експерименту са материјалима. Затим су спровели инспекцију и фотографисање антене која се користи код приласка ATV-а, фотографисали су немачки експеримент везан за роботику, а након тога су превезали и фотографисали хардверске конекторе. Тјурин је током шетње имао проблема са расхладним системом што је узроковало да му се визир често замагли.[90]
Котов и Јурчихин уградили су панеле за заштиту модула од крхотина на сервисни модул Звезда, а касније су превезали кабл антене навигационог система.[91]
Котов и Јурчихин развели су део етернет кабла по модулу Зарја, уградили су још панела за заштиту модула од крхотина на Звезду, и поставили су руски научни експеримент.[92]
Рајли и Оливас завршили су уградњу S3/S4 сегмента греде постављајући завршне вијке, каблове и конекторе. Затим су уклонили четири стеге са омотача око соларних панела које су их фиксирале током лансирања, као припрему пред одмотавање панела.[93]
Форестер и Свонсон помогли су при савијању соларних панела P6 сегмента греде. Када је Форестер покушао да угради погонски механизам дошло је до мањег квара. Квар је настао јер је коло мотора SARJ зглоба S3/S4 сегмента греде било повезано наопако. Део стега остављен је како би се спречила непожељна ротација панела.[94]
Рајли и Оливас поправили су термалне покрове орбиталног маневарског система спејс-шатла, довршили су савијање соларних панела P6 сегмента греде, и уградили вентил за испуштање водоника на лабораторију Дестини.[95]
Форестер и Свонсон покупили су видео-камеру и сву опрему која иде уз њу са екстерне платформе хипобаричне коморе Квест и уградили је на S3 сегмент греде. Затим су уклонили преосталих шест лансирних стега са SARJ зглобова, уградили кабл за мрежну комуникацију на модул Јунити, отворили су вентил за водоник на лабораторији Дестини и на крају уградили још два панела за заштиту од крхотина на сервисни модул станице.[96]
Андерсон и Јурчихин заменили су компоненте система за резервно напајање мобилног транспортера, одбацили су резервоар амонијака и део опреме који иде уз њега, а на крају су очистили механизам за спајање на отвору који гледа ка Земљи модула Јунити.[97][98]
Мастракио и Вилијамс причврстили су S5 сегмент греде и скупили предњи радијатор са P6 сегмента греде као припрему пред премештање P6 сегмента на своју коначну локацију — на крајњу десну страну греде.[99]
Мастракио и Вилијамс узели су нови жироскоп за контролу момента из теретног простора шатла и уградили га на Z1 сегмент греде. Затим су узели стари (покварени) жироскоп и складиштили га на екстерну платформу одакле ће га покупити астронаути током следеће мисије шатла и вратити на Земљу.[100]
Мастракио и Андерсон преместили су двоја колица за помоћ при кретању посаде у отвореном свемиру са леве стране мобилног транспортера роботске руке Канадарм2 на његову десну страну. Касније су преместили основу антене са P6 на P1 сегмент греде, и уградили нови транспондер и процесор сигнала као део побољшања система за комуникацију. Током боравка у отвореном свемиру Мастракио је приметио рупу у горњем слоју материјала на палцу његове леве рукавице. Одело иначе има пет заштитних слојева тако да ова мала рупа није представљала опасност по астронаута, али су контролори ипак одлучили да се астронаути раније врате у хипобаричну комору из предострожности.[101]
Вилијамс и Андерсон покупили су кутије 3 и 4 експеримента MISSE, уградили су постоље за OBSS сензорски систем и антену за бежични пренос података са експеримената и астронаута када су изван станице.[102][103]
Паразински и Вилок спојили су нови модул Хармони на привремену локацију, скинули су помоћно постоље комуникационе антене и извршили неопходне припреме за премештање P6 сегмента тако што су откачили цеви расхладног система између сегмената P6 и Z1.[104]
Паразински и Тани уклонили су везе између сегмената P6 и Z1 и затим одвојили сегмент P6. Затим су извршили подешавања радијатора на сегменту S1 и уградили рукохвате на спољашњост модула Хармони. На крају су извршили инспекцију десног соларног алфа ротационог споја (SARJ) на сегменту греде S4.[105]
Паразински и Вилок спојили су P6 са P5 сегментом, уградили све везе између ова два сегмента, реконфигурисали S1 сегмент за нови распоред сегмената и извршили инспекцију левог SARJ. Овом инспекцијом утврђено је да је спој у добром стању.[106]
Витсон и Тани одрадили су прву половину посла око уградње адаптера PMA-2 на модул Хармони. Започели су спајање свих потребних каблова и цеви расхладног система.[110]
Витсон и Тани довршили су посао спајањем свих потребних веза између адаптера PMA-2 на модула Хармони. Такође су спојили потребне каблове са лабораторијом Дестини на другом крају модула Хармони. На крају су извршили додатну инспекцију и фотографисање деног SARJ споја како би инжењери на Земљи имали бољи увид у чему је проблем.[111]
Валхајм и Лав уградили су постоље за роботску руку Канадарм2 на европски модул Колумбо док се још налазио у теретном простору шатла, припремили су конекторе каблова за напајање и комуникацију овог модула и заменили резервоар са азотом P1 сегмента греде који је служио за регулацију притиска у расхладном систему МСС.[117]
Валхајм и Шлегел завршили су уградњу резервоара са азотом на P1 сегмент греде док су стари резервоар спаковали у теретни простор шатла. На крају су завршили повезивање каблова SSPTS система.[118]
Валхајм и Лав поставили су телескоп SOLAR (енгл.Solar Monitoring Observatory) и експеримент EuTEF (енгл.European Technology Exposure Facility) на екстерну платформу за експерименте европског модула Колумбо. Затим су покупили покварени жироскоп и спаковали га у теретни простор шатла, и на крају су поставили заштитне покрове на спој између модула Колумбо и Хармони.[119]
Линехан и Рејзман помогли су при спајању мањег од два сегмента јапанске лабораторије Кибо (ELM‐PS) на привремену локацију на горњој страни модула Хармони. Након тога су започели склапање уређаја Dextre (енгл.Special Purpose Dexterous Manipulator, у преводу „вешт манипулатор за специјалне намене“), који је у ствари додатак који се качи на крај роботске руке Канадарм2, на себи има више роботских руку за специјалне намене, и служи за обављање разних послова које би иначе могли да обаве само астронаути током изласка у отворени свемир.[120]
Линехан и Бенкен довршили су склапање уређаја Dextre. Након тога, астронаути су инсталирали резервне делове и опрему на екстерну платформу за складиштење која се налази на комори Квест, укључујући један зглоб за роботску руку станице (Канадарм2) и два прекидачка уређаја за једносмерну струју. Покушаји да се експеримент MISSE 6 угради на спољашњост модула Колумбо били су неуспешни јер резе за причвршћивање нису хтеле да се активирају.[122]
Бенкен и Форман заменили су модул за даљинску контролу напајања и тестирали материјале и технике за поправку изолационих плочица топлотног штита спејс-шатла. Затим су скинули покров са леве роботске руке уређаја Dextre и уклонили лансирне стеге са модула Хармони. На крају су уклоњене и лансирне стеге са горњег и доњег отвора за спајање на овом модулу.[123]
Бенкен и Форман помогли су при паковању OBSS система на спољашњост МСС, поставили су заштитне навлаке на модул ELM‐PS, уклонили су пет покрова са десног SARJ споја и извршили инспекцију и фотографисање овог уређаја који је већ дуже време правио проблеме контролорима на Земљи. На крају су успешно уградили експеримент MISSE 6 на екстерну платформу модула Колумбо.[124]
Гаран и Фосум скинули су каише са камере која се налазила на лакту роботске руке шатла, пребацили су OBSS систем са станице у теретни простор шатла, и извршили припреме већег од два сегмента јапанске лабораторије Кибо (JEM-PM) за уградњу. Такође су заменили лежај на десном SARJ споју и извршили инспекцију штете која је настала у претходном периоду док овај део станице није радио како треба.[125][126]
Гаран и Фосум поставили су изолационе навлаке и камере на JEM-PM модул лабораторије Кибо и припремили јапански модул ELM‐PS за премештање на коначну локацију. Затим су припремили за уклањање празан резервоар азота и нови, који се налази на екстерној платформи за складиштење, за уградњу. На крају шетње су скинули камеру којој се покварило напајање.[127][128]
Гаран и Фосум уклонили су стари и уградили нови резервоар са азотом, завршили су склапање лабораторије Кибо, и поново поставили камеру са новим системом напајања.[129]
Волков и Кононенко скинули су експлозивни вијак са капсуле Сојуз која се спојила са МСС. Овај вијак није активиран током лансирања, како је то предвиђено, па су космонаути морали да изађу у свемир након спајања и уклоне га из предострожности.[130][131]
Волков и Кононенко уградили су мету за пристајање на сервисни модул Звезда и један експеримент, поставили су ојачања на комуникациону антену, и покупили узорке експеримента Биориск.[132]
Ово је први излазак у отворени свемир који је спровела Кина.[133] Чаи је покупио пакет са експериментима који се налазио на спољашњости летелице и махао кинеском заставом испред ТВ камере. Лу је пратио активности колеге али није излазио кроз врата летелице.[134]
Стефанишн-Пајпер и Боуен преместили су празан резервоар азота са екстерне платформе за складиштење бр. 3 (ESP3) у теретни простор шатла, затим су из теретног простора узели флексибилну спојницу за црева и спаковали је на ESP3 за коришћење у будућности, уклонили су заштитне покрове са отвора за спајање лабораторије Кибо. Такође су започели чишћење и подмазивање десног SARJ споја и заменили су још једанаест његових лежајева.[135][136]
Стефанишн-Пајпер и Кимброу преместили су двоја CETA колица са десне на леву страну мобилног транспортера, подмазали су хватаљку на крају роботске руке, и наставили су чишћење и подмазивање десног SARJ споја.[137][138]
Стефанишн-Пајпер и Боуен очистили су и подмазали све сем једног лежаја десног SARJ споја, тај последњи биће сервисиран током последњег (четвртог) изласка у свемир мисије СТС-126.[139][140]
Боуен и Кимброу завршили су рад на десном SARJ споју, подмазали су леви SARJ, уградили су видео камеру, вратили покрове на отворе за спајање лабораторије Кибо, уградили су рукохвате и GPS антену на спољашњост јапанске лабораторије, и на крају су фотографисали радијаторе и одређене каблове.[141]
Лончахов и Финк су уградили електромагнетски уређај за мерење енергије на модул Пирс, скинули су узорке Биориск експеримента, поставили су Expose-R експеримент и експеримент за мерење импулса на модул Звезда.[142]
Астронаут Стенли Лав ради на опремању европског модула Колумбо.
Лончахов и Финк поставили су експеримент EXPOSE-R на универзалну научну платформу сервисног модула Звезда, уклонили су конопце који су се запетљали око мете за пристајање на модулу Пирс, и на крају су извршили инспекцију и фотографисање целог руског дела станице у потрази за оштећењима од микрометеорида и других крхотина.[143]
Свонсон и Арнолд помогли су при спајању новог S6 на S5 сегмент греде, повезали су каблове између ова два сегмента, уклонили су лансирне стеге и термалне навлаке и отворили радијатор расхладног система соларних панела новог S6 сегмента.[144]
Свонсон и Акаба припремили су радно место за шетње свемиром које ће бити спроведене током следеће мисије шатла (СТС-127), уградили су платформу за складиштење опреме на сегмент P3, поставили су антену GPS система на лабораторију Кибо, и на крају су снимили фотографије панела радијатора P1 и S1 сегмената користећи камеру са инфра-црвеним филтером.[145]
Грансфелд и Фојстел заменили су Оптичку камеру широког поља 2 (енгл.Wide Field and Planetary Camera 2) новом Оптичком камером широког поља 3 (енгл.Wide Field Camera 3), затим су заменили јединицу за обраду команди и података научних експеримената (енгл.Science Instrument Command and Data Handling Unit), подмазали су врата телескопа и уградили механизам помоћу кога ће специјална летелица на крају његовог оперативног века моћи да се споји са Хаблом и наведе га да изгори у атмосфери.[147][148][149]
Грансфелд и Фојстел скинули су пакет за корекцију оптике телескопа Хабл (COSTAR, енгл.Corrective Optics Space Telescope Axial Replacement) и уградили Спектрограф космичког порекла (енгл.Cosmic Origins Spectrograph). Затим су поправили Напредну камеру за истраживање (енгл.Advanced Camera for Surveys) и одрадили неке од задатака који су били предвиђени за пету EVA ове мисије.[152]
Двадесет трећа, и последња, шетња свемиром током које је сервисиран телескоп Хабл, али и последња шетња која је спроведена из хипобаричне коморе спејс-шатла. Грансфелд и Фојстел су заменили други модул са батеријама, уградили су сензор за прецизну навигацију број 3, уклонили су оштећене изолационе панеле и на њихово место уградили нове. На крају су скинули заштиту са комуникационе антене телескопа и након инспекције је поново уградили.[154][155][156]
Током шетње Падалка и Берет су извршили припреме на модулу Звезда за долазак новог Мини-истраживачког модула 2 (рус.Малый исследовательский модуль 2), познатијег као Поиск (рус.По́иск), уградили су антену за пристајање овог модула и фотографисали је за инжењере на Земљи, а затим су фотографисали и теретни кран Стрела 2.[157][158]
Ова шетња спроведена је унутар трансферног дела модула Звезда који је сведен на вакуум, тако да Падалка и Берет у ствари нису излазили ван станице, али се на кратко јесу изложили вакууму свемира. Током ове шетње једна врата трансферног дела Звезде замењена су конусним вратима која су омогућила да се нови модул Поиск споји са станицом крајем 2009. године. Поиск ће пристати аутоматски помоћу система КУРС и служиће као додатни модул за пристајање летелица Сојуз и Прогрес.[159]
Инсталиран је јапански експериментални модул и отворен је UCCAS P3 сегмента греде. Рад на S3 сегменту је одложен јер је астронаутима понестало времена.
Вулф и Маршбурн преместили су резервне делове из теретног простора шатла на платформу за екстерно складиштење бр. 3. Уградња камера на јапански експериментални модул је одложена због мањка времена.
Подешавања изолационих навлака робота Dextre, реконфигурација панела сегмента Z1, уградња камера на јапански експериментални модул. Рад на S3 сегменту греде одложен за неку од следећих мисија.
Извршене припреме за замену празног резервоара са амонијаком на левом сегменту греде. Покупљени су експерименти EuTEF и MISSE са платформе на спољашњости модула Колумбо и спаковани у теретни простор шатла за повратак на Земљу.
Нови резервоар са амонијаком извађен је из теретнг простора шатла док је на његово место уграђен празан резервоар са станице. Нови резервоар, чија је маса била око 800 килограма, најмасивнији је објекат који је транспортован у свемиру а да га је држао астронаут.
Припреме за долазак модула Тренкуилити (енгл.Tranquility) повезивањем каблова између десног сегмента греде и модула Јунити. Астронаути су такође заменили сензор за комуникације, уградили две нове GPS антене и заменили један осигурач.
Уградили су резервну антену на греду МСС и држач за цеви расхладног система на модул Јунити. Подмазали су хватаљке на бази мобилног система и роботској руци јапанске лабораторије Кибо. Оспособили су систем за спајање опреме на S3 сегменту греде.
Уградили су GATOR (енгл.Grappling Adaptor to On-Orbit Railing) држач на европску лабораторију Колумбо и једну комуникациону антену. На греду су уградили антену за бежичан пренос видео сигнала са камера на оделима астронаута током шетњи свемиром. Преместили су уређај за мерење потенцијала који снима разлику у потенцијалу око станице док се креће око Земље. Поставили су још два држача за стављање опреме на греду.
Уградили су нови резервоар за складиштење гаса под високим притиском на спољашњост хипобаричне коморе Квест. Поставили су нове узорке експеримента MISSE и два панела за заштиту од микрометеорида на платформу за екстерно складиштење 2. Затим су поставили изолационе покрове на камере мобилног сервисног система и крај роботске руке Канадарм2.
Уклонили су заштитни покров са левог отвора модула Јунити где је касније током ове шетње свемиром спојен модул Тренквилити (енгл.Tranquility). Такође су преместили платформу са резервним деловима за роботску руку Dexter из теретног простора шатла на станицу. На крају су почели спајање каблова новоинсталираног модула Тренквилити како би започело његово активирање.
Повезали су цеви расхладног система са амонијаком између модула Јунити, Дестини и Тренквилити, а затим су их прекрили термалном изолацијом. Након тога су припремили отвор који гледа ка Земљи модула Тренквилити за премештање Куполе и уградили неколико рукохвата на овај модул.
Уградили су још цеви расхладног система између модула Јунити и Тренквилити, уклонили су термалну изолацију и стеге за лансирање са Куполе, затим су уградили још рукохвата на модул Тренквилити, а на крају су развели кабл од S0 сегмента греде до модула Јунити, одакле ће током касније шетње бити разведен скроз до руског модула Зарја.
Преместили су нови резервоар са амонијаком из теретног простора спејс-шатла на привремену локацију за складиштење а затим су развезали цеви са старог резервоара са амонијаком који се налази на S1 сегменту греде. Након тога су покупили за повратак на Земљу узорке јапанског експеримента са семењем, које је било изложено свемиру на спољашњости јапанске лабораторије Кибо, и заменили су жироскоп на S1 сегменту греде који се покварио. На крају шетње, због вишка времена, одрадили су и неке послове заказане за следећу шетњу — отворили су заштитна крилца прозора на модулу Хармони и уклонили лансирне стеге са ротационог држача флексибилних црева (FHRC, енгл.Flex Hose Rotary Coupler) на P1 сегменту греде.
Стари резервоар са амонијаком скинут је са S1 сегмента греде и замењен новим. Затим је нови резервоар кабловима повезан са електричним системом станице, док је повезивање цеви за проток расхладне течности одложено за трећу EVA јер њихова инсталација није протекла по плану, дошло је до проблема са вијцима који причвршћују резервоар за греду. Стари резервоар је премештен на локацију за привремено складиштење, а наслон за стопала је премештен како би био спреман за употребу током следеће EVA.
Све цеви расхладног система су инсталиране на нови резервоар са амонијаком, док је стари резервоар премештен у теретно простор шатла за повратак на Земљу. Плоче за заштиту од удара микрометеорида скинуте су са хипобаричне коморе Квест јер више нису биле потребне, и астронаути су их вратили у хипобаричну комору шатла за повратак на Земљу унутар вишенаменског логистичког модула Леонардо. На Z1 сегменту греде су извршене припреме за уградњу резервне антене, која ће бити извршена током следеће мисије шатла, и наслон за стопала је такође премештен на ову локацију. Уклањање екстерног панела са модула Коломбо одложено је за неку од наредних мисија спејс-шатла јер проблем са вијцима који причвршћују резервоар са амонијаком за греду МСС није решен. Још неке ставке које су планиране за овај излазак у свемир су такође одложене због проблема током друге и треће EVA.
Поправљена је роботска рука шатла Атлантис, замењене су батерије P6 сегмента греде (4 од укупно 6), и уклоњене су лансирне стеге са антене која је уграђена током прве EVA.
Замењене су преостале батерије P6 сегмента греде, стављене су спојке на цеви расхладног система између P4 и P5 сегмената греде, а на крају су астронаути оставили додатан алат и опрему у кутије са алатом које се налазе на спољашњости станице.
Опремили су руски Расвјет модул свим антенама и опремом потребном за пристајање летелица уз помоћ аутоматског система за пристајање КУРС. Развели су и повезали каблове за напајање и податке између модула Звезда и Зарја.[161]
Астронаути су покушали да замене пумпу расхладног система која се покварила. Међутим, астронаути нису обавили све постављене задатке јер је дошло до проблема са једном спојком која се заглавила и није хтела да се отвори. Астронаути су морали да спроведу процедуру печења (испаравања амонијака на јакој сунчевој светлости), како би били сигурни да на оделима није остало амонијака, пре повратка у унутрашњост станице.[162]
Уградили су преносиву вишенаменску радну платформу на модул Звезда, поставили су подупираче између модула Поиск, Звезда и Зарја, рукохвате на модул Пирс и касету експеримента SKK на Поиск модул. Скинули су опрему за пулсни убризгач плазме и Expose-R научни експеримент са модула Звезда, опрему експеримента ROKVISS, и на крају ТВ камеру са Расвјет модула. Спровели су тест новог експеримента који проверава да ли испод изолације модула на руском сегменту станице постоји контаминација микроорганизмима.[165] Космонаути нису успели да уграде ТВ камеру на нову локацију јер се на месту уградње испречио део изолације.[166][167]
Астронаут Николас Патрик ради на спајању Куполе са МСС током мисије СТС-130.
Мастракио и Андерсон раде у задњем делу теретног простора спејс-шатла.
Олег Котов ради на опремању модула Поиск руског сегмента МСС.
Мајкл Гуд (лево) и Герет Рејзман током треће и последње EVA мисије СТС-132.
Астронаут Герет Рејзман држи антену коју ће уградити на спољашњост МСС.
Двојица космонаута су поставили експерименталну комуникациону антену на надир страну модула Звезда, уклонили су опрему два експеримента, од којих један није радио док се други бавио проучавањем материјала у свемиру. На крају шетње уградили су камеру за пристајање на модул Расвјет.[168][169]
Поставили су два експеримента за праћење сеизмичке активности и муња на Земљи, затим су уклонили два панела са узорцима материјала са модула Зарја, а на крају су одбацили наслон за ноге.[170][171]
Дру и Боуен уградили су продужни кабл за напајање између модула Јунити и Тренквилити како би се омогућило резервно напајање у случају неког квара. Астронаути су затим скинули пумпу расхладног система, која је замењена у августу претходне године, са привременог места складиштења и поставили је у ближе хипобаричној комори Квест. Дру и Боуен су затим уградили наставак на носач камере која се налази на S3 сегменту греде како би се повећало одстојање од новоинсталиране опреме. Након тога су заменили вођицу на шинама по којима се крећу колица са роботском руком када је потребан рад на удаљеним деловима греде. Последњи задатак шетње био је да једну флашу „напуне“ вакуумом свемира за едукационе сврхе у Јапану. Флаша ће касније бити изложена у склопу сталне поставке једног музеја у Јапану.
Дру је радио на уклањању изолације са платформе, док је Боуен заменио држаче на модулу Коломбо. Боуен је након тога уградио камеру на робот Dextre и уклонио део изолације са платформе са електроником. Дру је уградио сијалице за осветљење на теретна колица и поправио изолацију која се одвојила са вентила на једном делу греде.
Скинули су два MISSE 7 експеримента и уградили два нова пакета MISSE 8 на ELC-2. Затим су уградили спојке између сегмената на левој страни греде за допуњавање система амонијаком, избацили азот из сервисера амонијака, започели уградњу антене за екстерну комуникацију на лабораторију Дестини, како би се обезбедила комуникација са ELC платформама на удаљеним деловима греде. Међутим, овај посао је одложен због квара на CO2 сензору одела које је носио Шемитоф.
Допунили су радијаторе на P5 сегменту греде амонијаком, завршили проветравање система са амонијаком, подмазали су леви SARJ и делове робота Dextre. На крају су уградили рукохвате на радијаторе на левој страни станице.
Уградили су постоље за роботску руку на модулу Зарја, како би се омогућио приступ роботској руци Канадарм руком сегменту станице. Уградили су додатне каблове за размену енергије између америчког и руског дела станице, и завршили су уградњу антене започету током првог изласка у свемир.
Спаковали су OBSS система на десну греду МСС, покупили хватаљку са леве стране греде да би заменили покварену хватаљку на OBSS систему, ослободили стеге са једне од резервних роботских руку Dextre. Заменили термалну изолацију не једном од резервних резервоара са гасом на хипобаричној комори Квест. Овим је завршена изградња Међународне свемирске станице.
Уклонили су покварену пумпу расхладног система са екстерне платформе и поставили је у теретни простор шатла за повратак на Земљу. Експеримент роботског досипања горива (RRM, енгл.Robotics Refueling Mission) премештен је из теретног простора шатла на платформу МСС. Астронаути су затим покупили узорке експеримента са материјалима, ослободили жицу која се заглавила на једној платформи за спајање роботске руке и уградили су термалну изолацију на PMA-3.
Ослободили су радио-аматерски сателит ARISSat-1, уградили пакете са експериментима на руски сегмент станице, скинули су непотребне антене са Поиск модула и извршили фото–документацију. Првобитно је планирано да се изврши премештање крана Стрела, али је тај посао одложен за неку од наредних шетњи.[172][173]
Космонаути су преместили теретни кран Стрела–1 са модула Пирс на модул Поиск. Такође су поставили експеримент са излагањем материјала свемиру и прикупили узорке са доње стране изолације на сервисном модулу Звезда у потрази за живим организмима који су се ту можда настанили.[174][175]
Преместили су теретни кран Стрела–2 са модула Пирс на модул Зарја. Касније су ослободили калибрациони сателит Sfera-53, уградили су пет панела за заштиту од микрометеорида на модул Звезда и прикупили узорке са неколико експеримената.[176][177]
Повезали су два електрична кабла између руског и америчког сегмента станице, стару кутију са осигурачима су заменили новом. Астронаути су имали проблема при уклањању старе кутије и нису успели да до краја завију вијке при уградњи нове, тако да је нова кутија са осигурачима само привезана и остављена да се до краја угради током неке од наредних шетњи. Сви остали задаци планирани за ову шетњу свемиром одложени су за неку у будућности. Ово је трећа најдужа шетња свемиром по времену трајања.[178]
Завршена је уградња кутије са осигурачима, мада се опет јавио проблем са вијцима. Касније је замењена једна од камера на роботској руци Канадарм. Током овог изласка у отворени свемир Сунита Вилијамс оборила је рекорд по времену проведеном шетајући свемиром за жену, који је држала Пеги Витсон.
Изоловали су цурење амонијака у расхладном систему на P6 сегменту греде и преспојили цеви расхладног система тако да се користи стара петља која је стављена ван функције, али је исправна. У склопу ових радова морали су да отворе још један радијатор на греди станице.
Поставили су Обстановка експеримент који изучава јоносферу и таласе плазме на спољашњост сервисног модула Звезда. Такође су заменили ретро-рефлектор који се користи приликом пристајања аутоматског брода за снабдевање, а затим су покупили узорке експеримента Биориск.[179][180]
Заменили су регулатор за контролу протока течности на модулу Зарја, извршили провере на систему за аутоматско пристајање КУРС пред лансирање новог руског модула, уградили су рукохвате на спољашњост руског сегмента. Такође су фотографисали вишеслојну изолацију за заштиту руских модула од микрометеорида и прикупили узорке са спољних површина испод ове вишеслојне заштите у потрази за знацима микроскопских оштећења и замора материјала.[183][184]
Заменили су пријемник за размену података са Земљом и покретни рефлектор који се налази уз једну камеру. Покупили су узорке MISSE-8 и ORMatE-III експеримената, фотографисали су Алфа магнетни спектрометар. Затим су развели каблове као припрему за долазак новог руског модула и уградили вишеслојни изолациони покривач на PMA-2.[185][186]
Развели су додатне каблове за напајање и податке између станице и новог руског модула. Шетња је затим прекинута јер је Пармитано пријавио да му се нагомилава вода унутар кациге.[187][188][189]
Уклонили су експеримент за размену података и комуникацију са Земљом помоћу ласерских зрака и уградили ротирајућу платформу за камеру на сервисни модул Звезда. Затим је извршена инспекција и дотезање изолације на неколико антена на модулу Звезда, и уградња неколико рукохвата за лакше кретање космонаута по спољашњости руског сегмента МСС.[192][193]
Изнели су олимпијску бакљу Зимских олимпијских игара у Сочију изван МСС. Након тога су наставили рад на уградњи рукохвата и платформи камере. Планирана уградња наслона за ноге одложена је за неку од наредних шетњи јер су космонаути приметили да поравнање није задовољавајуће.[194][195]
Космонаути су покушали да уграде две комерцијалне камере високе дефиниције за надгледање Земље на сервисни модул Звезда, али је рад прекинут јер једна од камера није слала податке контроли мисије током иницијалних тестова. Током шетње је успешно замењена опрема за подршку током шетњи свемиром док је стара одбачена да сагори у атмосфери. Најдужа руска шетња свемиром у историји.[199][200]
Космонаути су успешно уградили једну од две камере високе дефиниције (камеру високе резолуције), док је друга камера (камера средње резолуције) уграђена али није у потпуности прорадила. Фотографисали су одређене електричне везе како би утврдили извор проблема са другом камером. На крају су покупили једну касету експеримента СКК.[201]
Мастракио и Свонсон су изашли у кратку шетњу свемиром чији је главни задатак био замена резервног мултиплексер/демултиплексер уређаја, или скраћено МДМ (енгл.Multiplexer/Demultiplexer). Овај уређај је престао да ради 11. априла, налази се на S0 сегменту греде, и један је од 45 таквих уређаја на МСС (24 интерна и 21 екстерни). Иако овај уређај служи само као резерва, шетња је била неопходна да би се обезбедила сигурност рачунарског система у случају изненадних кварова. Астронаути су без проблема одвили три вијка, скинули стари и поставили нови уређај МДМ. Након завршетка тог посла, камерама су документовали уређај како би инжењери на Земљи потврдили да је све у реду, а затим су фотографисали један другог и спољашњост станице и упутили се ка хипобаричној комориКвест.[202][203][204]
Скворцову и Артемијеву је ово био први излазак у отворени свемир. Примарни задаци космонаута били су фокусирани на екстеријер сервисног модула Звезда. Прво је требало да космонаути уграде антену која служи за слање телеметрије и података на Земљу. Дошли су на локацију уградње, али се убрзо јавио проблем са једним од три вијка који причвршћују антену, па су морали да користе алтернативно решење и одлучено је да тај крај причврсте жицом. Приликом овог посла један од космонаута постао је веома фрустриран спорим напретком, почео је да виче преко радио–везе и да убрзано дише. Контролори са Земље су одлучили да космонаути направе паузу, смире се, и затим наставе посао. Након што је антена успешно инсталирана, Скворцов и Артемијев преместили су један од експеримената на екстеријеру Звезде, затим је Скворцов прикупио узорке са ивица једног од прозора овог модула, како би се установило да ли има деградације заптивног материјала. Након тога су отишли до платформе на којој су камере високе резолуције, извршили су инспекцију и дотегли неколико вијака на њој. Сви послови након уградње антене су завршени брже него што је планирано, па су успели да уштеде довољно времена да одраде и један недовршен посао од претходне шетње. Преместили су неколико експеримената са једног металног носача, а затим су тај носач одбацили у свемир. Пре повратка у хипобаричну комору космонаути су очистили крпом рукавице на својим свемирским оделима, а затим су ту крпу одбацили у свемир.[205][206]
Одмах по напуштању хипобаричне коморе модула Пирс, Артемијев је ослободио перуански наносателит Часки 1 који је опремљен са две камере за прикупљање фотографија у видљивом и инфра–црвеном делу спектра. Након тога космонаути су поставили експеримент EXPOSE-R2, у оквиру којег ће се посматрати утицај свемира на биоматеријале и екстремофиле, а резултати овог експеримента ће помоћи при развоју стратегија за детекцију прошлих или тренутних живих организама роботским сондама на површини Марса. Затим су космонаути покупили узорке материјала експеримента СКК, и заменили их новим, који ће бити изложени вакууму свемира одређено време. На крају су прикупили узорке са обода прозора на модулу Звезда. Ово је рађено и током претходних излазака у отворени свемир, а циљ је да се током времена посматра да ли долази до накупљања било каквог материјала на површинама летелица током дугог боравка у свемиру. При повратку у модул Пирс, космонаути су детаљно фотографисали све површине модула Звезда и Зарја прекривене изолацијом, како би инжењери на Земљи установили да ли је на неким местима дошло до њене деградације.[207][208]Видео 1, 2, 3, 4
Први излазак у отворени свемир за оба астронаута. Вајзман је носио одело са црвеним пругама, док је Герст носио одело без пруга. Први задатак за астронауте био је да преместе покварену пумпу расхладног система на екстерну платформу за складиштење (ESP-2, енгл.External Stowage Platform-2), која се налази одмах поред хипобаричне коморе Квест. Пумпа је привремено складиштена на греду станице приликом једне од претходних шетњи, када су је астронаути Мајк Хопкинс и Рик Мастракио заменили резервном. Герст се попео на крај роботске руке Канадарм, којом је управљао астронаут Буч Вилмор из Куполе, и држао пумпу приликом релокације. По завршетку овог задатка, Вајзман је остао да среди радно место, док је Герст прешао на замену једног рефлектора за осветљење екстерних површина станице, који је престао да ради. Након тога, Вајзман и Герст су заједно уградили резервни систем напајања за мобилни транспортер, који се користи приликом релокације опреме са једног на други крај греде.[209][210]Видео 1, 2, 3, 4
Први излазак у отворени свемир за Буча Вилмора, који је током ове шетње носио одело без пруга, док је Вајзману ово друга шетња свемиром у свега седам дана. По изласку из хипобаричне коморе, Вајзман и Вилмор су се упутили ка S4 сегменту греде станице, на којем се налази опрема која регулише рад соларних панела станице. Задатак астронаута, уједно и најважнија ставка ове шетње, био је да замене регулатор напона струјног круга 3А МСС, који је престао да ради, тако да је струјни круг 3А био ван функције. Станица поседује осам струјних кругова, а сваки од њих има примарни А и резервни Б круг. Након квара регулатора напона, који одржава напон у струјном кругу на константних 160 V, резервни круг Б је преузео напајање, али је било важно што пре заменити покварени регулатор како би се осигурало снабдевање станице електричном енергијом. Астронаути су сачекали пар минута након уласка у ноћни сегмент орбите станице како би били сигурни да нема потенцијала између регулатора и њих, а након тога су извршили замену. Након тога, астронаути су прешли на следећи задатак, премештање платформе за стопала и камере са рефлектором са P1 на S0 сегмент греде. Ове радње су припрема за премештање Сталног вишенаменског модула (PMM, енгл.Permanent Multipurpose Module) на лето 2015. године чиме ће се, уз релокацију још неких елемената, ослободити места за пристајање капсула са људском посадом. Након премештања камере, на њу је уграђен примопредајник за пренос сигнала са камера које се налазе на кацигама свемирских одела (WETA, енгл.Wireless External Transceiver Assembly), чиме се обезбеђује директан пренос током свемирских шетњи. Последњи задатак за астронауте био је да уграде нову камеру на P4 сегменту греде. Ова камера омогућава бољу покривеност приликом пристајања аутоматских бродова за снабдевање станице (Прогрес, Сигнус и Драгон), а такође ће бити од помоћи приликом пристајања капсула са људском посадом од 2017. године (Драгон V2 и CST–100). Уградња камере прошла је без икаквих проблема, након чега су астронаути и контролори на Земљи прогласили „победу“ и привели шетњу крају.[211][212]Видео 1, 2, 3, 4
Сурајев и Самокутијаев су одмах по изласку из хипобаричне коморе модула Пирс руског сегмента МСС отишли до експеримента Радиометрија, уклонили га, а затим одбацили да сагори при уласку у атмосферу. Затим су отишли до експеримента Expose-R, уклонили заштитни прекривач и сликали узроке материјала који се у њему налазе. Након тога, космонаути су прешли на демонтирање две антене система за аутоматско пристајање КУРС, које су се налазиле на модулу Поиск. Ове антене су уклоњене јер ће се овај модул у будућности користити као примарна хипобарична комора из које ће се спроводити изласци у отворени свемир руских чланова посаде станице, након што се модул Пирс уклони и на његово место дође нови руски модул Наука. Космонаути су успешно одвили по четири вијка који су причвршћивали антене, и специјалним клештима пресекли сигурносне каблове, а након тога су одбацили обе антене у свемир. Процењује се да ће оне и претходно одбачена антена експеримента Радиометрија остати у орбити неколико месеци пре него што уђу у атмосферу и изгоре, али њихова орбита неће представљати опасност по МСС. Последњи задатак био је да детаљно фотографишу све површине руских модула МСС, како би инжењери на Земљи утврдили да ли постоје оштећења од микрометеорида, или друга оштећења. За овај задатак космонаути су користили две GoPro камере. По завршетку овог задатка Сурајев и Самокутијаев су се вратили у хипобаричну комору Пирс и тако завршили шетњу, која је трајала два и по сата мање од планираних шест сати.[213][214]Видео
^Остали рекорди: Пеги Витсон постала је жена са највише излазака у отворени свемир (пет) и жена са највише времена проведеног шетајући свемиром — 32 сата 36 минута.
_Oleg_Kotov.jpg)
_Alexander_Misurkin.jpg)
_Chris_Cassidy.jpg)
_Sergey_Ryazansky.jpg)
_Rick_Mastracchio.jpg)
_Reid_Wiseman.jpg)
_Alexander_Gerst.jpg)
_Alexander_Skvortsov_and_Oleg_Artemyev.jpg)
_Alexander_Skvortsov_and_Oleg_Artemyev.jpg)
