Слободан Мандић (Сутјеска, 1947) српски је књижевник. Мандић је примарно прозни писац.[1]
Биографија
Рођен је 1947. године у Сутјесци и одрастао је у банатској кући херцеговачких колониста.[2] Завршио је Зрењанинску гимназију.[2] Дипломирао је на Катедри за општу књижевност са теоријом на Филолошком факултету Универзитета у Београду.[3]
Годинама је радио као новинар у Зрењанину.[2] Објавио је десет романа, три књиге приповедака, неколико књига есеја и публицистике.[2]
Добитник је награда „Данко Поповић” за роман „Очев нови мандат”, „Светозар Ћоровић” за „Регина Панонија”, „Бескрајни плави круг” 2019.[3] за „Панонски палимпсести”[4] и Исидора Секулић за „Дух приче и друга имена” 2020.[2] Један је од тројице добитника награде из Фонда Задужбине Бранка Ћопића за дела објављена у 2021. години.[1]
Његови књижевни пријатељи су Мирослав Јосић Вишњић, Сава Бабић, Радослав Братић, Јон Милош и Милан Ненадић са којим се дружио од студентских дана.[2] Са Ненадићем је успоставио и неговао књижевну сарадњу Средњобанатског управног округа и Темишварске филијале писаца, три деценије су одржавали „Сусрете писаца са границе” и припремали двојезични часопис „Огледало–оглинда”.[2]
Референце
