Лабуд Драгић

Лабуд Драгић
Датум рођења(1954-10-24)24. октобар 1954. (70 год.)
Место рођењаЉевишта

Лабуд Драгић (Љевишта, 24. октобар 1954) српски је приповедач и романсијер.

Биографија

Драгић је рођен у малом селу у Горњој Морачи. Завршио гимназију у Сарајеву 1973. године. Потом је студирао књижевност и теорију књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Новом Београду.[1][2]

Током протекле деценије Драгић је био гост Националне академије Србије у Канади и других културних иницијатива српских емиграната у Торонту.[3]

Његов роман “Кукавичја пилад” освојио је четири награде у 2017. години: Награда Исидора Секулић, Награда Момо Капор, Награда Светозар Ћоровић и Печат времена. У средишту приче је судбина покрета комитатуса у Црној Гори, током Првог свјетског рата и неколико година касније.[4]

Дела

Приповетке

  • Који немају печата (1985)
  • Срам у катедрали (1990)
  • Уочи трећих петлова (1997)
  • Дивљи анђео (1999)
  • У затонима Лете (2003)
  • Пандорини ветрови (2004)

Романе

  • Долином сенки (1994)
  • Крв и вода (2007)
  • Беле ноћи сивог сокола (2013)
  • Кукавичја пилад (2016)

Референце

  1. ^ Биографија у Ко је ко у Србији, Библиофон, Београд 1996.
  2. ^ Тако пише само он, СРБИЈА - НАЦИОНАЛНА РЕВИЈА, Приступљено 1. јун 2020.
  3. ^ Српска национална академија у Канади (СНА),Приступљено 1. јун 2020.
  4. ^ Младен Весковић: Два романа са рубних подручја српског језика – „Кукавичја пилад“ и „Бумеранг“, Приступљено 1. јун 2020.