Рута је била 20 km дужа него претходне године, укупне дужине 52,5 km, са успоном 5 km.[1] Иако се возио успон, промјена бицикла није била дозвољена, док је на првенству 2017, Свјетска бициклистичка унија дозволила промјену бицикла пред успон, тако да су сви могли да возе друмски бицикл на успону, што је давало предност брдашима над класичним хронометрашима.[2] Бранилац титуле био је Холанђанин Том Димулен.
Златну медаљу освојио је Аустралијанац Роан Денис, који је потпуно доминирао, био је најбржи на свим пролазним циљевима и побиједио је минут и 21 секунду испред прошлогодишњег шампиона Тома Димулена, док је бронзу освојио Белгијанац Виктор Кампенартс, 53 стотинке иза Димулена.[3] То је била прва медаља за Дениса на Свјетском првенству у сениорској конкуренцији, док је као јуниор освојио сребрну медаљу 2012. године.
Побједа Роана Дениса била је прва за Аустралију још од 2005. године, када је Мајкл Роџерс остварио три узастопне побједе — 2003, 2004 и 2005. Виктор Кампенартс је освајањем бронзане медаље донио Белгији прву медаљу на Свјетском првенству у вожњи на хронометар, док је прије тога најбољи резултат Белгијанаца било шесто мјесто; Димулен је освајањем сребрне медаље донио Холандији четврту медаљу, од чега је он освојио три. На првенству је наступио и први професионални бициклиста из Британских Девичанских Острва, Дарел Кристофер.
Трку је завршило свих 56 возача који су стартовали, док њих пет није стартовало иако су се квалификовали.
Рута
Рута је промијењена у односу на претходну годину, била је 20 km дужа, укупне дужине 52,5 km,[4] што је била најдужа рута од Ричмонда 2015.[5] Првих 30 km било је равно, након чега је слиједио успон дуг 5 km, са просјечним нагибом 7,1%, са максималним нагибом 14%.[4] Након успона слиједио је спуст 15 km, док је последњих 7 km вожено по равном.[4]
Фаворити
Прије почетка највећи фаворити и практично једини конкуренти за златну медаљу били су актуелни шампион Том Димулен и Аустралијанац Роан Денис.[5] Димулен и Денис нашли су се заједно на 26 различитих хронометара прије Свјетског првенства, од чега је Димулен завршио испред Дениса 14 пута;[5] од тих 26 хронометара и Димулен и Денис су побиједили по шест.[5] У 2018. години, прије првенства возили су заједно три хронометра, Денис је славио на два, док је Димулен тријумфовао на прологу на Ђиро д’Италији 2018.[5] Димулен је тријумфовао на хронометру на Тур де Франсу 2018,[6] док је Денис славио на оба хронометра на Вуелта а Еспањи 2018.[7] На првенству 2017, Денис је био 10 секунди иза Димулена након чега је пао и завршио на осмом мјесту.[5]
Прошлогодишњи освајачи медаља Примож Роглич и Крис Фрум нису учествовали, док су остали фаворити за медаљу били двоструки узастопни шампион Европе у вожњи на хронометар — Белгијанац Виктор Кампенартс, четвороструки свјетски шампион Тони Мартин, који је од освајања првенства 2016 побиједио на само два хронометра која је возио, оба пута на првенству Њемачке (2017 и 2018); свјетски шампион 2015, Васил Кирјенка, европски шампион 2016 Хонатан Кастровијехо, Пољак Михал Квјатковски, Португалац Нелсон Оливеира, као и Холанђанин Јос ван Емден.[5]
Квалификације
Континентални шампиони
Водеће државе у UCI ранкингу на дан 15. август 2018, могу да на Свјетско друмско првенство у вожњи на хронометар поведу два возача, уз додатна мјеста за актуелног свјетског, олимпијског и континенталне шампионе.[8]
У вожњи на хронометар, учествовало је 61 бициклиста из 40 држава. Обојица бициклиста Пакистана и Еритреје нису стартовали, као ни бициклиста Албаније. Државе учеснице:[9]
Четвороструки шампион Тони Мартин, завршио на седмом мјесту.
Иако су се квалификовала 62 возача, њих пет није стартовало. Вилко Келдерман је стартовао први и на првом пролазном циљу поставио је вријеме 19:20.60, док је на циљ стигао у времену 1:07:23, што је на крају било добро тек за 16 мјесто.[11]Дарел Кристофер, први међународни професионални возач из Британских Девичанских Острва[12] стартовао је трећи, завршио је на последњем мјесту, 28 минута иза Дениса. Келдерманово вријеме за 13 секунди поправио је Јан Барта, који је на циљ стигао у времену 1:07:10.[11] Бартино вријеме на првом пролазном циљу поправио за Американац Џои Роскоф за 11 секунди, али је након успона пред други пролазни циљ изгубио 20 секунди; Роскоф је завршио 12 секунди иза Барте.[11]Мартин Тофт Мадсен је већ на првом пролазном циљу био 30 секунди бржи од Барте, док је након другом прелазног циља био 42 секунде испред. Мадсен је поставио најбоље вријеме, 1:06:25.[11] Његово вријеме поправио је 40-ак минута касније Патрик Бевин, који је завршио у времену 1:05:37.[11]Тиџеј ван Гардерен је на првом пролазном циљу поставио најбоље вријеме, али је у наставку посустао и завршио је тек на 27 мјесту.[11]
Последњих 10 на стартној рампи били су и највећи фаворити; Серен Крег Андерсен је поправио Ван Гардереново вријеме за двије секунде, али је и он у наставку успорио и завршио је на 18 мјесту.[11]Стефан Кинг поправио је вријеме Андерсена за 11 секунди, али ни он није успио да поправи вријеме Патрика Бевина и на крају је завршио на 12 мјесту.[11] Након Кинга на првом пролазном циљу прошао је Оливеира, био је спорији осам секунди, али је на успону надокнадио вријеме и преузео је лидерску позицију са временом 1:05:16.[11] Четвороструки свјетски шампион у вожњи на хронометар Тони Мартин, поставио је најбоље вријеме на првом пролазном циљу, али је након успона заостајао 14 секунди иза Оливеире и завршио је трку 11 секунди иза.[11]Михал Квјатковски је поправио вријеме на другом пролазном циљу и завршио је девет секунди испред Оливеире у времену 1:05:07, надајући се медаљи.[11] Вријеме Тонија Мартина на првом пролазном циљу поправио је Белгијанац Виктор Кампенартс, док је на другом пролазном циљу био 30 секунди испред Квјатковског; вријеме Квјатковског поправио је за 40 секунди, поставивши ново најбоље вријеме 1:04:24.[11]
Следећи на првом пролазном циљу био је Васил Кирјенка, који је заостајао 14 секунди иза Кампенартса;[11]Хонатан Кастровијехо је на првом пролазном циљу заостајао 17 секунди.[11]Роан Денис стартовао је претпоследњи и поставио је ново најбоље вријеме, 16 секунди испред Кампенартса.[11] Последњи на стази био је Том Димулен, који је на првом пролазном циљу заостајао девет секунди.[11] Прије другог пролазног циља Денис је достигао Кастровијеха и поставио ново најбоље вријеме; Димулен је након другог пролазног циља заостајао минут.[11] Након другог пролазног циља остало је 17 km до циља, а Денис је достигао и Кирјенку, који је стартовао три минута испред њега.[11] Денис је на циљ стигао у времену 1:03:02, минут и 21 секунду испред Кампенартса.[11] Следећи на циљ стигао је Васил Кирјенка, који је завршио преко три минута иза Дениса; Кастровијехо је завршио испред Кирјенке, два минута и 17 секунди иза Дениса.[11] Последњи кроз циљ прошао је Димулен, који није успио да надокнади заостатак за Денисом, већ је водио борбу за друго мјесто, које је узео у времену 1:04:23.66, 53 стотинке испред Кампенартса.[11]
Роан Денис, побједник Свјетског првенства у вожњи на хронометар 2018.
Денис је након првенства изјавио да је мајицу дугиних боја покушавао да освоји још од јуниорских дана и да му се сада сан остварио: "Ово је остварење сна, ово јурим откако сам био јуниор. Никада га нисам освојио ни у једној старосној групи, тако да освојити први пут као сениор је нешто заиста посебно".[13] Димулен је био незадовољан изјавивши да је био и физички и ментално празан: "Физички, ја сам сломљен човјек сада. Нисам имао добар осјећај послије, нисам био довољно добар, то је прилично прича дана. Покушао сам да лимитирам губитак на равнијем дијелу и надао сам се да ћу можда наћи ноге поново на успону, али све је ишло низбрдо још од првог пролазног циља до краја. Једноставно нисам имао добар осјећај. Физички и ментално сам се мучио сат времена. Добро је да не знам времена на пролазним циљевима, не бих био други у супротном. Борио сам се до циља. Тако је како је, некада побиједиш, некада изгубиш."[14] Виктор Кампенартс је изјавио да је изненађен освајањем бронзе и да је то за њега као побједа, јер зна да су Денис и Димулен на оваквом терену најбољи: "Нисам очекивао ово уопште. Невјероватно сам срећан. За мене, ово је помало као да сам побиједио, јер је ово највише за шта сам могао да се борим. Знам да су Том Димулен и Роан Денис, посебно на оваквом терену, изванредни."[15] Четвороструки свјетски шампион Тони Мартин изјавио је да је очекивао више, али да није разочаран, "може да живи са седмим мјестом": "Прије свега срећан сам што сам могао да будем овдје. Потпуно сам се опоравио, без икаквог бола. Надао сам се да ће ми пауза коју сам морао да узмем можда дати мало свјежине овдје, али не знам. Осјећао сам да сам у доброј форми, не у изванредној, али доброј. Осјећао сам се добро на равном дијелу и на узбрдици која ми одговара, али на успону више сам патио него што сам стварно возио. То можда може да објасни велике разлике на врху. На крају, седмо мјесто је мјесто са којим могу да живим. Нисам разочаран, али сам се надао нечему вишем."[16]
_pictogram.svg)
