Сварог био је српскислаџ/дум метал бенд из Београда, познат као један од првих представника ове врста музике у Србији. Бенд је постојао у периоду од 1993—1996. године.
Историјат бенда
Сварог је формиран у новембру1993. године од стране гитариста Зорана Ђуроског, певача Бошка Блажића и басисте Милана Барковић Барета. Први концерт одржали су 5. новембра 1994. године у београдскомКлубу студената технике, када је снимљен уживо албум под називом Смор и издат за сопствену издавачку кућу Гонг, 1995. године. Албум је био доступан на компакт дискети, на њему се налазило тринаест песама, укључујући обраде песама бендова Блек сабат— Electric Funeral и Дисчарџ — Final Bloodbath.[1] Продукцију албума радио је сам бенд уз помоћ инжењера Ивана Брусића, са којим је бенд издао видео снимак у Атеље студију у Београду.[1] Исте године, бенд је гостовао као извођач у филму Гето — тајни живот града, заједно са бубњарем Електричног оргазма, Гораном Чавајдом Чавкетом, где су промовисали песму Trial Song.[2] Спот за песму War (Is Within) настао је током концерта у Клубу студената технике у Београду, 11. новембра1995. године, када је бенд одржао концерт са групом Бјесови из Горњег Милановца. Песма је објављена на компилацији Грување деведесете уживо, 2009. године под окриљем Мулитмедија рекордса.[3]
Током пролећа 1996. године бенд је напустио Бошко Блажић, а Сварог је постао трио, Ђуроски је постао вокалиста. Исте године у мају, бенд је имао турнеју у Словенији са групама Love hunters, Ништа али логопеди и Гоблини.[4] Бенд је започео снимање материјала за први студијски албум, али након снимљене две песме, распустио се.
Након распуштања бенда
Виловски је наставио да свира бубњеве за различите бендове и појавио се као гост вокалиста за свој стари бенд Sick mother fakers, на албуму Лако ћемо.[5]
Басиста Милан Барковић почео је да ради као звучни инжењер и музички продуцент и основао свој студио у Земуну.
Бошко Блажић је, након распада групе, престао да се бави музиком и десетак година (од 1997) радио као коректор, а затим и као графички оператер у часопису Време. Умро је 1. фебруара 2020. године.[6]
Ђурковски је гостовао на неколико музичких албума током деведесетих година, укључујући албуме бендова Блок аут — Година сиротињске забаве (1996), Sick Mother Fakers (1998) — Лако ћемо и на албуму Re Contra, групе Гоблини.[7] Током почетка 21. века придружио се групи Ајзберн и појавио се на албумима бенда Cool Fire и How Much for Freedom?.[8][9] Са Ајзберном појавио се као гост на двд издању Уживо у Варшави, 13. јула2005. године.[10] Радио је такође као музички продуцент и инжењер звука за групу Бјесови на албуму На живо из 2002. године.[11][12][13][14]