Музичку каријеру почео је као бубњар у бенду Бутик, а од 1980. године на позив Срђана Гојковића Гилета, који му је касније био венчани кум, постаје члан Електричног оргазма. Године 1981. одлази у војску, а након повратка наставља рад у бенду Електрични оргазам, у којем је остао све до 1994. године.[1][2]
У септембру 1997. године, издавачка кућаSound Of Islands постхумно је објавила Чавајдин соло албум Regression.[2][9] Песме на албуму садрже импровизације, техно звук и стандардне рок форме.[2]
Године 2012. одржана је изложба фотографија Горана Чавајде, када је покренута иницијатива да он добије свој пролаз.[10] Комисија за споменике, називе тргова и улица града Београда прихватила је иницијативу и пролаз од Трга Николе Пашића (код благајне Дома синдиката) до Нушићеве улице добија име Чавкетов пролаз, на месту где се налази Улична галерија.[1][11][12]
Чавке је био нека врста доброг духа „Електричног Оргазма“, био је супер тип, сигурно најкомуникативнији од свих нас. Кад бисмо свирали на групним свиркама увек би Чавке био тај који би правио прве контакте са бендовима које нисмо познавали дотад. Он би се упознавао са њима, он би био тај неки „министар за комуникацију и упознавање са другим људима“, био је жешће забаван, и духовит, увек склон зезању и у неким тешким тренуцима је дизао атмосферу у бенду.
Обожавам Чавкета и сваког дана га се сетим. Много смо се волели. Кад је ишао у Аустралију хтео је још једном да се изгрлимо за збогом, али ја нисам то схватао као збогом, па сам загрљај одбио. И данас се кајем због тога, мислио сам да ћемо још да се видимо. Био је диван човек и велики слободњак у мислима. Чак није хтео ни личну карту да носи, па је на граници говорио да је његово лице његова лична карта.
