Казахстан је велика земља, махом смештена у средњој Азији, али најзападнији део земље преко реке Урал припада крајњем истоку Европе. Може се рећи да је ова земља била и данас је кључна у средњој Азији. Међутим, због оштре климе, ретке насељености и велике затворености Казахстана у прошлости многе могућности за развој саобраћаја нису биле искоришћене. Са стабилизацијом земље протеклих година започет је брз и нагли развој на свим пољима, а поље саобраћаја је једно од најважнијих у даљој обнови земље због великих раздаљина као битних чинилаца будућег развоја.
Казахстан има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај. Највећи саобраћајни чворови су нова и стара престоница, Астана и Алма Ата.
По подацима из 1997. године укупна дужина железничке мреже у домену јавног саобраћаја у Казахстана је 14.400 km, од чега је 3.299 km електрификовано. Ово се односи на пруге широког колосека (1520 mm), особене за земље бившег СССРа. Поред тога у земљи постоји и око велика дужина индустријских пруга. Железничка мрежа је тренутно у обнови, а предвиђа се и њено проширење у будућности.
Због положаја некадашње престонице Алма Ате на јужном ободу државе нису постојале могућности за стварање великог железничког чворишта, па данас постоји низ мањих чворишта, у којима се укрштају веома дуге железничке линије, изграђене за време СССРа. Од њих су најважније (* - град у Казахстану):
Укупна дужина путева у Казахстану у 2006. години је 258.029 km, од чега је са чврстом подлогом 247.347 km (при чему се под овим подразумевају и веома лоши путеви путеви типа макадама). Званично постојећи савремени ауто-путеви не постоје. па су магистрални путеви најважнији у земљи. Њихова укупна дужина је око 17.000 km. Путеви нижег ранга данас су у доста лошем стању и испод савремених стандарда су.
Казахстан је унутарконтинентална земља, удаљена стотинама километара од најближих мора. Међутим, он излази дугом обалом на највеће и међународно Каспијско језеро, које је пловним путем Волга - Канал Волга-Дон - Дон кроз Русију повезано на систем светских мора. Највеће каспијске луке у држави су Гурјев и Порт Шевченко. Ове могућности нису до краја искоришћене и биће све значајније у будућности. Пловидба је могућа и по великом Аралском језеру, али је оно забачено и слабо прометно, а познато је и као еколошки уништена зона.
Саобраћај рекама у Казахстану није претрано развијен, али постоје услови за то. Дужина пловних река је 3.900 km. Ово се односи на реке Сир Дарју и Иртиш. Међутим, прва река је окренута ка непрометном Сибиру и зими се леди, док је друга изолована од других токова и плитка због масовне употребе воде за наводњавање. Најпознатије луке су Уст-Каменогорск, Павлодар и Семипалатинск, све на Иртишу.
Будући да је Казахстан огромна и ретко насељена земља са много изолованих градова и области, ваздушни саобраћај има већи значај него у другим земљама. Значајно је и истаћи постојање великог космодромаБајконур, који се налази у средишњем Казахстану.
У Казахстану постоји велики број авио-предузећа, од којих је најпознатије и највеће државно предузеће Ер Астана. Највећи број авио-предузећа су обласног типа - обично свака казахстанска обласна јединица има своје авио-предузеће, које најчешће одржава авио-линије са Астаном, Алма Атом или Москвом.
У Казахстану постоји 150 званично уписаних аеродрома 2006. године, од чега 67 са чврстом подлогом (погледати: Аеродроми у Казахстану). 24 аеродрома је уврштено на листу међународних аеродрома са IATA кодом (IATA Airport Code). Најпознатији од њих су:
Најважнији аеродром у држави је аеродром у Алма Ати, удаљен 20 km од града, а после њега значајан је аеродром у Астани, новој престоници. Највећи број авио-линија су према другим градовима бившег СССР-а, а посебно су важне линије ка Москви.
.png)
