Идеја о склапању новог савезног споразума представљена је по први пут у резолуцији „О савезном споразуму”, коју је усвојио Врховни совјет Естонске ССР 16. новембра 1988. године и у којој се говори о томе да је Врховни совјет Естонске ССР, заснован на Декларацији о суверенитету, улази у Предсједништво Врховног совјета СССР са приједлогом развоја Споразума о СССР и овлашћује Предсејдништво Врховног совјета Естонске ССР да заступа интересе републике приликом израде текста споразума.[1] Двије године касније, након усвајања закона о обнови независности, Врховни совјет Естоније одбацио је ту идеју.[2]
У децембру 1990. године поново је покренуто питање реорганизације СССР.
Врховни совјет СССР је 3. децембра подржао концепт нацрта Споразума о савезу који је предложио предсједник СССР Михаил Горбачов и упутио га на расправу 4. сазиву Конгреса народних посланика СССР.[3]
Посланици Конгреса народних посланика СССР су 24. децембра 1990. године, послије појединачног гласања, одлучили да сматрају неопходним очување СССР као обновљене федерације равноправних суверених република, у којима би се у потпуности осигурала права и слободе особа било које националности.[4]
Истог дана, на иницијативу и инсистирање предсједника СССР Михаила Горбачова,[5] Конгрес је усвојио резолуцију о питању одржања референдума о очувању обновљеног Савеза као федерације једнаких суверених Совјетских Социјалистичких Република. За усвајање резолуције гласало је 1677 посланика, против 32, док је 66 било уздржано.[6]
Референдум о очувању СССР одржан је 17. марта 1991. године и већина грађана подржала је опстанак СССР, изузев становништва шест совјетских република (Грузија, Естонија, Јерменија, Летонија, Литванија, Молдавија),[7] у којима су највиши органи власти одбили да одрже референдум, из разлога јер су раније прогласиле независност или су се кретале ка независноти према резултатима раније одржаних референдума о независности.
