Роберт Б. Вилсон

Роберт Б. Вилсон
Лични подаци
Пуно имеРоберт Батлер Вилсон Млађи
Датум рођења(1937-05-16)16. мај 1937. (87 год.)
Место рођењаЏенива, Небраска,  Сједињене Државе
ОбразовањеУниверзитет Харвард
Научни рад
Пољеекономија и операциона истраживања
ИнституцијаУниверзитет Станфорд и Правни факултет Харвард
Познат поТеорији игара у индустријском менаџменту и секвенцијалном квадратном програмирању
НаградеЗлатна гуска, Нобелова награда за економију и ББВА награда

Роберт Батлер Вилсон Млађи (енгл. Robert Butler Wilson, Jr.; Џенива, 16. мај 1937) је амерички економиста и професор менаџмента. Добитник је Нобелове награде за економију 2020. године за унапређење теорије јавне продаје.

Вилсон је познат по доприносу науци о управљању и пословној економији. Његова докторска дисертација увела је секвенцијално квадратно програмирање, које је постало водећа итеративна метода за нелинеарно програмирање.[1] Са другим математичким економистима на Станфордској пословној школи помогао је да се преформулише економија индустријске организације и теорија организације користећи теорију игара.[2][3] Његова истраживања о нелинеарним ценама утицала су на политике великих предузећа, посебно у енергетској индустрији.[4][5]

Биографија и каријера

Вилсон је рођен 16. маја 1937. године у Џениви. Завршио је средњу школу Линколн у Линколну и и стекао пуну стипендију на Харвардском универзитету. Харвард је завршио 1959. године, потом је магистрирао 1961. године, а потом и докторирао.[6] Кратко је радио на Универзитету Калифорније у Лос Анђелесу, а након тога на Универзитету Станфорд. На Универзитету Станфорд бизнис је од 1964. године.[7] Такође је био члан Правног Универзитета Харвард од 1993. до 2001. године.[8]

Истраживачки рад

Вилсон је познат по истраживању и подучавању о дизајну тржишта, ценама, преговарању и сродним темама које се тичу индустријске организације и информационе економије. Стручњак је за теорију игара и њене примене. Био је главни учесник у дизајнирању аукција и конкурентним стратегијама надметања у нафтној, комуникационој и енергетској индустрији, као и у дизајнирању иновативних шема одређивања цена. Његов рад на ценама приоритетних услуга за електричну енергију спроведен је у комуналној привреди.[2][9]

Вилсонов рад Econometrica paper The Theory of the Syndicates утицао је на читаву генерацију студената економије, финансија и рачуноводства.[10] Од завршетка свог образовања објавио је стотинак чланака у стручним часописима и књигама.[11] Био је сарадник уредника неколико часописа и одржао неколико јавних предавања.

Вилсон је 1993. објавио књигу о нелинеарним ценама.[12] Та књига је енциклопедијска анализа дизајна тарифа и сродних тема за комунална предузећа, укључујући електричну енергију, комуникације и транспорт.[13][4] Књига је 1995. године освојила награду Лео Меламед, награду коју Универзитет у Чикагу додељује сваке две године.[9][14]

Награде

Откако је Вилсон дипломирао, магистрирао и докторирао на Универзитету Харвард, објавио је око 100 чланака у стручним часописима и књигама, за које је добио мноштво признања и награда.[15]

Краљевска Шведска академија наука доделила је Вилсону и Паулу Милгрому Нобелову награду за економију за 2020. годину јер су „побољшали теорију аукција и измислили нове формате аукција, што је донело корист трговцима, купцима и пореским обвезницима широм света”.[16] Алвин Рот (економиста који је био добио Нобелову награду за 2012. годину и коме је Вилсон био докторски саветник) рекао је да Вилсон и Милгром „нису само дубоко променили начин на који схватамо аукције - променили су како ствари стоје на аукцији.”[17]

Вилсон је изабрани је члан Националне академије наука, именовани „угледни колега“ Америчког економског удружења и члан Савета економетријског друштва.[18] Норвешка школа за економију и пословну администрацију 1986. године уврстила га је као почасног доктора економских наука. Године 1995. Универзитет у Чикагу доделио му је почасни докторат права.[2] Вилсон је 2014. године освојио награду Златна гуска за свој рад. Добитник је награде ББВА фондације 2015. године у категорији економије, финансија и менаџмента.[19] Године 2018. додељена му је Џон Џ. Карти награда за за унапређење науке.[20]

Референце

  1. ^ „Research Gate - Sequential Quadratic Programming Methods”. Researchgate. Архивирано из оригинала 18. 10. 2020. г. Приступљено 17. 10. 2020. 
  2. ^ а б в „Robert Wilson”. Stanford Graduate School of Business (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 10. 2020. г. Приступљено 18. 10. 2020. 
  3. ^ Roth, Alvin E.; Wilson, Robert B. (1. 8. 2019). „How Market Design Emerged from Game Theory: A Mutual Interview”. Journal of Economic Perspectives (на језику: енглески). 33 (3): 118—143. ISSN 0895-3309. doi:10.1257/jep.33.3.118. Архивирано из оригинала 6. 6. 2020. г. Приступљено 18. 10. 2020. 
  4. ^ а б „Nonlinear Pricing”. Stanford Graduate School of Business (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 13. 5. 2020. г. Приступљено 18. 10. 2020. 
  5. ^ Wilson, Robert (2002). „Architecture of Power Markets”. Econometrica (на језику: енглески). 70 (4): 1299—1340. ISSN 1468-0262. doi:10.1111/1468-0262.00334. Архивирано из оригинала 18. 10. 2020. г. Приступљено 18. 10. 2020. 
  6. ^ Wilson, Robert Butler (1963). Some Theory and Methods of Mathematical Programming (Теза). Harvard University. OCLC 229908216. ProQuest 302254825. 
  7. ^ „RobertWilson”. Stanford University. Архивирано из оригинала 12. 10. 2020. г. Приступљено 12. 10. 2020. 
  8. ^ „GSB Faculty - Robert Wilson” (PDF). Graduate School of Business - Faculty. Архивирано (PDF) из оригинала 18. 10. 2020. г. Приступљено 17. 10. 2020. 
  9. ^ а б „Robert Wilson | SIEPR”. siepr.stanford.edu. Архивирано из оригинала 13. 12. 2019. г. Приступљено 18. 10. 2020. 
  10. ^ Wilson, Robert (1968). „The Theory of Syndicates”. Econometrica. 36 (1): 119—132. JSTOR 1909607. doi:10.2307/1909607. 
  11. ^ „Professor Robert Wilson -- Resume”. web.stanford.edu. Архивирано из оригинала 18. 10. 2020. г. Приступљено 18. 10. 2020. 
  12. ^ Eliashberg, Jehoshua; Winkler, Robert L. (1. 11. 1981). „Risk Sharing and Group Decision Making”. Management Science. 27 (11): 1221—1235. ISSN 0025-1909. doi:10.1287/mnsc.27.11.1221. 
  13. ^ Wilson, Robert B. (1993). Nonlinear Pricing. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-511582-6. Архивирано из оригинала 18. 10. 2020. г. Приступљено 20. 1. 2018 — преко Google Books. 
  14. ^ MSRI. „Mathematical Sciences Research Institute”. www.msri.org. Архивирано из оригинала 27. 9. 2010. г. Приступљено 18. 10. 2020. 
  15. ^ „Robert Wilson”. Graduate School of Stanford Business. Архивирано из оригинала 6. 4. 2019. г. Приступљено 6. 4. 2019. 
  16. ^ Smialek, Jeanna (12. 10. 2020). „U.S. Auction Theorists Win the 2020 Nobel in Economics: Paul Milgrom and Robert Wilson were honored for work that has pushed auctions into new and useful territory”. The New York Times. Архивирано из оригинала 13. 10. 2020. г. Приступљено 13. 10. 2020. 
  17. ^ „The Prize in Economic Sciences 2020” (PDF) (Саопштење). Royal Swedish Academy of Sciences. 12. 10. 2020. Архивирано (PDF) из оригинала 12. 10. 2020. г. Приступљено 12. 10. 2020. 
  18. ^ „Auction Design”. The Golden Goose Award. Архивирано из оригинала 9. 9. 2015. г. Приступљено 27. 5. 2015. 
  19. ^ „The BBVA Foundation Award goes to Robert Wilson for his pioneering analysis of economic interactions under information asymmetry, and his broadening of the field to include reputation-building as a spur to cooperation”. Premios Fronteras (на језику: шпански). 5. 6. 2017. Архивирано из оригинала 18. 10. 2020. г. Приступљено 18. 10. 2020. 
  20. ^ University, Stanford (12. 10. 2020). „Stanford economists Paul Milgrom and Robert Wilson win the Nobel in economic sciences”. Stanford News (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 10. 2020. г. Приступљено 18. 10. 2020. 

Спољашње везе