Џорџ Стиглер(Јануар 17, 1911-Децембар 1, 1991) био је амерички економиста. Нобелову награду за Економску Науку добио је 1982. године. Џорџ је био лидер Економске школе у Чикагу.
Биографија
Џорџ је рођен у Вашингтону, син Елзе и Јосипа Стиглера. Као дијете је говорио Њемачки језик, због свог Њемачког поријекла. Дипломирао је на Универзитету у Вашингтону 1931. године. Током студирања развио је интересовање за економију и одлучио се за академску каријеру.[1]
Каријера
Провео је велики дио Другог свјетског рата на Колумбијском Универзитету, обављајући математичка и статистичка истраживања. Радио је на Колумбијском факултету од 1947-1958. Стиглер је најпознатији по развијању економске теорије регулације. Стиглеров најважнији допринос економији објављен је у чланку "Економија информација". Стиглеров закон о тражњи и снадбијевању еластичности:"Све криве тражње су нееластичне и све криве понуде су нееластичне". Стиглер је написао бројне чланке о историји економије.
Библиографија
([1941] 1994).Production and Distribution Theories: The Formative Period.
(1961). “The Economics of Information,” Journal of Political Economy.
(1962a). "Information in the Labor Market." Journal of Political Economy.
(1962b). The Intellectual and the Marketplace.
(1963). (With Paul Samuelson) "A Dialogue on the Proper Economic Role of the State."
