Налази се у брдовитом окружењу, на путу између Добоја и Дервенте. Подједнако је удаљен од Добоја, Модриче и Дервенте.[1] Кроз Ритешић протиче ријека Величанка ,као и ријечица Ловница које се уливају у ријеку Босну. Неки од засеока у Ритешићу су: Брестовци, Дујаковићи, Гајићи, Џабићи, Ђекићи, Рељићи Миљићи итд.[1]
Назив
Ритешић је према предању добио назив од ријечи „ритови“.[1] Налази се у долини ријеке Босне која се у прошлости често изливала и мијењала ток остављајући за собом ритове по којима је насеље добило име.[1]
Историја
Археолошки налази из жељезног доба чувају се у Музеју у Добоју. Из тог истраживања издваја се шљем.
Шљем нађен у Ритешићу
На подручју насеља се налази мањи макени обелиск, односно надгробни споменик на коме је уцртан крст.[1] Споменик носи назив „Тараков споменик“, и сматра се да обиљежава гроб првог досељеника породице Стојчиновић.[1] Породица Стојчиновић је једно вријеме носила презиме Тубаковић, а касније вратила Стојчиновић.[1]
Манастир Ритешић који се гради добровољним прилозима је посвећен Светој Матрони Московској.[1] Централни храм је посвећен рођењу Светог Јована Крститеља, а друга црква је посвећена Светом Василију Великом.[1]
Храм Светог Василија Великог
Храм посвећен Светом Василију Великом је породична задужбина хаџи Ђорђа Дујаковића.[1] Црква је подигнута за покој душе његовог брата Војина Дујаковића који је погинуо као припадник Војске Републике Српске.[1] Сам храм је обложен каменом који је сакупљан са разних православних светих мјеста, а између осталог и донесен из Свете земље и Свете горе.[1]
У насељу је Краљевско село Котроманићево.[1] Етно-село је заједнички подухват удружења грађана за развој сеоског туризма Републике Српске „Огњиште“ из Ритешића и мјесне заједнице Ритешић.[1]
До 1992. године у Ритешићу је живело 584 становника. Након 1992. године једва да број становника досеже 300. Према подацима из 2011, у насељу постоји 200 домаћинстава.[1] Становници се називају Ритешићани.[1]
