Осјечани Доњи су насељено мјесто у граду Добој, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 810 становника.
Географија
Осјечани су требавско насеље смјештено око 15 километара сјеверно од Добоја.[1] Налазе се на десној обали ријеке Босне.[1] Терен се са падина Требаве спушта у долину ријеке.[1]
Назив
Назив потиче од ријечи одсјећи, у смислу да се село некада одсјекло, одвојило.[1]
Прича коју причају стари сељани о поријеклу имена села је да је некада ово подручје било дио земље Градачачког бега и да су се једном сељани побунили и одсјекли и тако формирали село.
На локацији Растика су пронађени остаци римског пољопривредног добра из 3. или 4. вијека на коме су служени римски војници производили храну за војску и коње.[1] У Осјечанима је 1858. букнула Требавска буна против османске власти.[1] Буну је предводио прота Павле Трифуновић, кога су Османлије 1858. убиле у Осјечанима на кућном прагу.[1] Велики број Осјечанаца је учествовао у пробоју солунског фронта током Првог свјетског рата.[1] Прва пушка на добојском подручју у Другом свјетском рату је пукла у Осјечанима.[1] Стари центар насеља се налазио код рјечице Телице, гдје је по предању била стара црква „која је омркла, али није осванула“.[1] Жељезничка пруга је изграђена након Другог свјетског рата, а центар насеља се преселио крај пруге, гдје је изграђен Дом културе и премјештена школа.[1] Прије изградње пруге, центар насеља се налазио код цркве Ваведења пресвете Богородице.[1]
Храм Српске православне цркве је посвећен Ваведењу пресвете Богородице.[1] Подигнут је одмах након аустроугарске окупације 1881. године, када је Србима након османске окупације први пут дозвољено да граде цркве од тврдог материјала.[1] Цркву су двије године заједно градили становници Осјечана и околних села.[1] Храм је обнављан 1964, затим 1981. и 1998. године.[1] Нови иконостас је 2001. постављен на мјесто старог, а освештао га је епископ зворничко-тузлански Василије Качавенда.[1] На простору Осјечана су прије изградње садашње цркве постоје три цркве брвнаре које су запалиле Османлије.[1] На цркву је постављена спомен-плоча у знак сјећања на проту Павла Трифуновића.[1] Натпис на спомен-плочи гласи:
„
У знак сјећања на проту Павла Трифуновића који је 1858. повео народ Осјечана у Требавску буну против Турака. Народ Осјечана и Требаве, љета господњег 2008.[1]
”
Споменици
Споменик је подигнут у знак сјећања на 47 погинулих бораца Војске Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995. Лоциран је на раскрсници путева, испред локалне полицијске станице.
Споменик устанку је старији споменик посвећен народноослободилачкој борби. Изграђен је 1981. године у традиционалном стилу од бетона и висине је око 4 метра. Аутори споменика су: Драго Хандановић умјетник, архитекте: Сава Кривокапић и Петар Вајдић. Ово је захвалност за први устанак у добојском крају током Другог свјетског рата.
Споменик се састоји од великог бетонског обелиска са звијездом петокраком креираном у рељефу у горњем дијелу споменика. Облик звијезде вири из споменика на његовој десној страни, када се посматра са сприједа. У центру споменика је спомен плоча, направљена од црног камена са сљедећим натписом:
"На овом мјесту 23. августа 1941. године нападом на жандармеријску касарну огласила се прва устаничка пушка када је народ добојског краја на позив Комунистичке партије Југославије и Друга Тита кренуо у оружану борбу против фашистичког окупатора и домаћих издајника. 23.августа 1981. године Радни људи и грађани добојске општине"
Споменик је ограђен кратком металном оградом постављеном у бетонску подлогу. Постоји капија испред ограде, која преко бетона води до платоа на коме је постављен споменик. Уз плато се налазе два јарбола; по један са обје стране. Данас ови држе заставе СФР Југославије и ентитета Републике Српске. Чини се да су заставе направљене од танког лима метал. Локација је у добром стању и изгледа добро одржавана.[2][3][4]
Споменик се налази на подручју између жељезничке пруге и главног магистралног пута на улазу у село из села Бушлетић.
Образовање
Прва школа је према доступним подацима основана 1852, иако према казивању становника она постоји од 1830.[1] Прва школа је направљена на простору поред цркве брвнаре, односно садашњег храма Ваведења пресвете Богородице.[1] Школа је изгорила, а обновљена је након изградње храма 1881.[1]
