Уколико сте тражили насељено место, погледајте чланак
Репа.
Репа (Brassica rapa) је двогодишња (понекад једногодишња) зељаста биљка из фамилије купуса (Brassicaceae). Настала је у планинским пределима око Медитерана (оромедитеран), одакле се брзо проширила у ареал свог природног распрострањења — читаву Европу. Услед гајења репа проширена на све континенте (најраније у Азију). Репа се гаји као индустријска и прехрамбена биљка — за добијање уља, за исхрану домаћих животиња и људи.
Опис биљке
Репа има стабло висине до 2 m, најчешће гранато. Корен јој је репасто задебљао или танко вретенаст[1]. Доњи листови су са лисним дршкама и перасто дељени, док су средњи листови стабла седећи и недељени. Цветови су жуте боје, у збијеној гроздастој цвасти.
Порекло
Постоје докази који указују на припитомљавање репе пре 15 века п. н. е. у Индији (Индија).
Репа је била позната биљка како Грцима (Стара Грчка, а после и хеленистичке краљевине), тако и Римљанима (Римска република), што додатно подржава хипотезу да је репа припитомљена пре настанка римско-грчке цивилизације.
Сапфа, старогрчка песникиња из седмог века п. н. е., називала је једну од својих љубавница Gongýla „репа”. Зохарије и Хопф прибележавају, „скоро и да не постоје археолошки подаци”. Дивље форме рена и његових рођака сенф и ротквица се могу наћи свуда по западној Азији и Европи, што наговештава да се припитомљавање догодило у том пределу. Али Зохарије и Хопф ѕакључују, „Наговештаји о пореклу ових биљака се нужно ослањају на лингвистичка запажања”.
Гајене сорте
Постоји седам описаних варијетета репе који су настали доместификацијом[2]:
Галерија гајених сорти
Референце
- ^ Николић В. 1972. Род Brassica L. У: Флора СР Србије III (уредник Јосифовић М).
- ^ Rakow G. 2004. Species Origin and Economic Importance of Brassica. In: Pua EC, Douglas CJ. (eds) Springer. ISBN 978-3-540-20264-6.
