Ратко Варда (Босанска Градишка, 6. мај 1979) бивши је српски и босанскохерцеговачки кошаркаш. Играо је на позицији центра. Наступао је за сениорску репрезентацију Босне и Херцеговине (БиХ) и млађе селекције СР Југославије.
Каријеру је почео у Партизану за који је играо до 2001. а касније је променио доста клубова током своје каријере. Одиграо је и један меч у НБА лиги као играч Детроит пистонса. Освојио је две титуле и два Купа са Партизаном, Куп са Олимпијом, УЛЕБ куп са Реалом, као и две титуле у Пољској са Прокомом.
Са јуниорском репрезентацијом СР Југославије освојио је златну медаљу на Европском првенству у Италији 1998, као и две године раније бронзу на континенталном шампионату у Француској.
Клупска каријера
Варда је прошао кроз млађе категорије Партизана а свој деби у првом тиму је имао у сезони 1995/96. У дресу црно-белих је играо до 2001. године када се пријавио на НБА драфт. Није изабран али успео да потпише уговор са Детроит пистонсима. Био је у саставу тима током сезоне 2001/02. али је успео да одигра само једну утакмицу на којој је за 6 минута успео да постигне 5 поена.[1] У септембру 2002. је мењан у Вашингтон визардсе.[2] Међутим отпуштен је у децембру исте године, а да није забележио ниједан наступ.
У јануару 2003. се вратио у европску кошарку и потписао уговор са Унион Олимпијом до краја сезоне.[3] Сезону 2003/04. је провео у Грчкој екипи Аполона из Патре. У сезони 2004/05. је наступао за турски Бешикташ. Ту је играо можда и најбољу кошарку у каријери, бележећи просечно 19 поена и 8 скокова у турској лиги.[4] Сезону 2005/06. је провео у украјинском Кијеву.
У септембру 2006. је потписао пробни једномесечни уговор са Реал Мадридом.[5] Добрим партијама успео је да се избори за продужетак уговора до краја сезоне.[6] Међутим већ у јануару 2007. је доживео тешку повреду након чега је паузирао до краја сезоне.[7] Након опоравка од повреде остао је у Шпанији и крајем октобра 2007. је потписао једногодишњи уговор са екипом Менорке.[8]
У августу 2008. је потписао двогодишњи уговор са литванским Жалгирисом.[9] Међутим напушта их већ у новембру исте године.[10] У јануару 2009. је потписао уговор са руским Химкијем до краја сезоне.[11]
Првог дана 2010. године је потписао једномесечни уговор, уз опцију продужетка уговора до краја сезоне, са пољским Прокомом.[12] Убрзо је постао један од бољих играча тима па је продужио уговор прво до краја сезоне, а на крају сезоне је потписао нови једногодишњи уговор.[13]
У августу 2011. Варда се вратио у свој бивши клуб Унион Олимпију и потписао једногодишњи уговор.[14] Ипак због лоше финансијске ситуације у клубу напушта их већ почетком децембра исте године, и потписује за украјински Азовмаш.[15] Крајем септембра 2012. је потписао једномесечни уговор са иранском екипом Махрам Техеран.[16]
У новембру 2012. се вратио у српску кошарку и потписао једногодишњи уговор са Радничким из Крагујевца.[17] Међутим већ крајем јануара 2013. је доживео тешку повреду због које је пропустио остатак сезоне.[18] До повреде, Варда је бележио просечно 9,7 поена и 2,8 скока по утакмици. У јулу 2013. је потписао једногодишњи уговор са Мега Визуром.[19]
У фебруару 2015. постао је члан либанског Библоса.[20] Са њима је на 20 утакмица бележио просечно 17,1 поен и 8,2 скока по мечу и помогао свом тиму да дођу до финала тамошњег првенства.[21]
Почетком октобра 2015. потписао је краткорочни уговор са македонским Кожувом.[21] Напустио је тим месец дана касније, након што је одиграо шест утакмица (четири у првенству и две у Балканској лиги).[22] Крајем децембра 2015. потписао је уговор са Сутјеском.[23] Ипак већ почетком фебруара 2016, након само пет одиграних утакмица у АБА лиги, Варда напушта Сутјеску и прелази у либански Хекмех.[24][25] У марту 2017. објавио је крај играчке каријере.[26] Ипак, већ у октобру исте године Варда се вратио кошарци и потписао за Динамик.[27] Заједно са још тројицом саиграча Варда је отпуштен из Динамика 30. децембра 2017. године.[28]
Репрезентација
Варда је наступао за млађе селекције СР Југославије. Са јуниорском репрезентацијом СР Југославије освојио је златну медаљу на Европском првенству у Италији 1998, као и две године раније бронзу на континенталном шампионату у Француској.
Током лета 2004. селектор Жељко Обрадовић га је уврстио на шири списак репрезентације Србије и Црне Горе за Олимпијске игре 2004 у Атини.[29] Ипак Варда није успео да уђе у коначни састав.[30] Током припрема репрезентације Србије за Европско првенство 2007. у Шпанији, након што је неколико играча отказало позив, Варда је понудио своје услуге тадашњем селектору Зорану Славнићу али селектор није желео да позива нове играче у тим.[31]
Варда је 2009. године, као тридесетогодишњак, прихватио позив да заигра за репрезентацију Босне и Херцеговине. Са њима је наступао на два квалификациона циклуса за Европско првенство 2009. и Европско првенство 2011. У августу 2011. је због сукоба са селектором Хаџићем напустио репрезентацију БиХ.[32][33] У децембру 2012. је играо за репрезентацију Републике Српске на пријатељском мечу против играча из Кошаркашке лиге Србије.[34]
Успеси
Клупски
Репрезентативни
Референце
Спољашње везе
