Гаћиновић је биран у највише научноистраживачко звање Научни саветник у Институту за политичке студије (ИПС) у Београду 13. фебруара2008. године, a на Правном факултету у Бијељини добија звање редовни професор 2009. Гаћиновић је био главни и одговорни уредник научног часописа Политика националне безбедности у издању ИПС-а у Београду. Области којима се бавио су национална, регионална и глобална безбедност. Посебно теоријском и практичном проблематиком интегралне безбедности и угрожавања система безбедности државе (безбедносна функција модерне државе). У ужем смислу се бавио тероризмом и антитероризмом. Поред научног рада на ИПС и обављања послова у Војсци Србије, био је редовни професор на Факултету за дипломатију и безбедност у Београду.[2]Дао је значајан допринос на пољу науке о безбедности оставивши значајан број радова и монографија.[3]
Награде
Награду "Печат времена" недељника "Печат" је добио за књигу "Насиље над Србима" (2017)[4]
Дела
Савремени тероризам, изд. Графомарк Беог-рад 1998 године
Насиље у Југославији, изд. ЕВРО Београд 2002 године. ISBN86-505-0109-5.
Отимање Косова и Метохије, изд. НИЦ Војска, 2004 године. ISBN86-7530-108-1.
Тероризам, изд. Драслар Партнер, Београд, 2005. године. ISBN86-7614-030-8.
Антитероризам, изд. Драслар партнер, Београд, 2006. ISNB 86-7614-071-5
Увод у студије безбедности, изд. Драслар партнер. . Београд. 2007. ISBN978-86-7614-102-9.
Политичко насиље и глобализација, изд. Драслар. . Београд. 2008. ISBN978-86-7614-126-5.
Тероризам у политичкој и правној теорији, изд. Evro-Giunti. . Београд. 2010. ISBN978-86-505-1619-5.
Безбедносна функција државе, изд. Институт за политичке студије. . Београд. 2012. ISBN978-86-7419-241-2.
Угрожавање капацитета безбедности државе, изд. Филип Вишњеић. . Београд. 2013. ISBN978-86-6309-014-9.