Радомир Уљаревић (Равне Гомиле, 28. или 29. април 1954) српски је пјесник и издавач.

Радомир Уљаревић је рођен у Равним Гомилама у селу Горња Врбица код Билеће, Опутна Рудина, срез Вучедолски, општина Никшић.

Рајко Петров Ного је истакао за Радомира Уљаревића да је песник замашног и разноликог опуса, један од ријетких који зна да ризикује и да се поетички креће тамо и овамо, по мери материјала који обликује. Увек свој а увек друкчији, овај песник је тако и толико избрусио парадоксе , суочени са њима, каткад остају збуњени и вешти читаоци поезије. Његов скоковит и онеобичен начин мишљења може нам се учинити алогичним све док се не опсетимо да је алогичност у срцу поезије.^[1]

Додијељен му је Сретењски орден првог степена.^[2]

Живи и ради у Подгорици.

• Награда УКЦГ (Црна Гора)
• Награда „Кондир Косовке девојке”, Србија, 1991.
• Награда „Кочићево перо” (Република Српска)
• Награда „Ристо Ратковић” (Црна Гора)
• Награда „Златно перо” (Бугарска)
• Видовданска повеља (Црна Гора)
• Награда „Сениор културе” (Румунија)
• Награда „Петровдански вијенац”, за књигу поезије Школа одлучивања, 2015.
• Награда „Златен прстен” (Македонија)
• Велика базјашка повеља, Румунија, 2017.

• Мијена (1979)^[3]
• Бритва (1980)
• Прикупљање података (1981)
• Примални крик (1985)
• Преса (1985)
• Предговор (1989)
• Зимски дворац (1990)
• Двострука колевка (1990)
• Говори и чланци (1993)
• Песме и преводи (1994)
• Pamantul Fagaduintei (на румунском, 2000)
• Опис (2000)
• Intoarcerea lui Prometeu (на румунском, 2000)
• Ни а (2002)
• Неке ствари и остало (2007)
• Црна кутија (2008)
• Билећко пророчанство (2009)
• Школа одучавања (2015)
• Нови часови 2017, друго издање, (2020)
• Чиерна скринка (на словачком) (2018)
• Нови мигови (на маке­дон­ском) (2019)
• Градиво 2019, дру­го издање, (2020)
• Пепео (2020)
• Од свега по двоје (2021)

• Српска књижевност

• ИНТЕРВЈУ Радомир Уљаревић: Вирус је изнедрио књижаре без књига („Вечерње новости”, 13. децембар 2020)