Награда „Ристо Ратковић” додељује се за најбољу књигу поезије.

Награду је 1973. установио Организациони одбор песничке манифестације „Ратковићеве вечери поезије”. Награда се састоји од плакете и новчаног износа, а уручење се приређује у оквиру манифестације.^[1] Не може се конкурисати књигама избора и поновљеним издањима. Право учешћа имају аутори из Црне Горе, Србије, Босне и Херцеговине и Хрватске.

Досадашњи добитници су:^[2][3][4]

• 1973 — Љубислав Милићевић, за књигу Двојство злата.
• 1973 — Мирослав Ђуровић, за књигу Овидије са Ибра.
• 1974 — Јеврем Брковић, за књигу Брђанска земља – одбио да прими награду.
• 1974 — Гојко Дапчевић, за књигу Руже разума.
• 1975 — Душан Костић, за књигу Капија времена.
• 1976 — Сретен Перовић, за књигу Гладно око – одбио да прими награду.
• 1977 — Мило Краљ, за књигу Камена галија.
• 1978 — Радојица Бошковић, за књигу Почетак заборава.
• 1979 — Доброслав Смиљанић, за књигу Самотан глас у заједничкој успомени.
• 1980 — Драгомир Брајковић, за књигу Крвава свадба у Брзави.

• 1981 — Гојко Дапчевић, за књигу Велика крљушт Сунца.
• 1982 — Драгољуб Јекнић, за књигу Кактус.
• 1983 — Исо Калач, за књигу Вјетрометина.
• 1984 — Ранко Јововић, за књигу Дружење са Сократом.
• 1984 — Вукман Оташевић, за књигу Изабране пјесме.
• 1985 — Није додијељена јер по мишљењу жирија ниједна није заслужила.
• 1986 — Тодор Дутина, за књигу Између пса и вука.
• 1987 — Слободан Костић, за књигу Жилиште.
• 1988 — Радован Павловски, за књигу Темелник.
• 1989 — Љубица Милетић, за књигу Дисање на трску.
• 1990 — Ранко Сладојевић, за књигу Сан о љету.

• 1991 — Исмет Реброња, за књигу Кероника – одбио да прими награду.
• 1992 — Александар Секулић, за књигу Ово вам је за оно.
• 1993 — Радован Караџић, за књигу Словенски гост.
• 1994 — Илија Лакушић, за књигу Немам другог избора.
• 1995 — Бећир Вуковић, за књигу Црна уметност.
• 1996 — Благоје Баковић, за књигу Грудва у снегу.
• 1996 — Драган Копривица, за књигу Ми и Они.
• 1997 — Ђорђо Сладоје, за књигу Дани Лијевљани.
• 1998 — Павле Поповић, за књигу Раселице.
• 1999 — Тодор Живаљевић Велички, за књигу Душо моја сањива.
• 1999 — Милован Витезовић, за књигу Сећање на нас.
• 2000 — Тиодор Росић, за књигу Балада о грађанину.

• 2001 — Ђорђе Николић, за књигу Допис.
• 2002 — Александар Бечановић, за књигу Мјеста у писму.
• 2003 — Богић Ракочевић, за књигу Особине.
• 2003 — Драган Јовановић Данилов, за књигу Хомер предграђа.
• 2004 — Младен Ломпар, за књигу Сјена на сцени.
• 2005 — Душко Новаковић, за књигу Достављено музама.
• 2005 — Милорад Поповић, за књигу Несигурна земља.
• 2006 — Борислав Јовановић, за књигу Кенотаф.
• 2007 — Владимир Ђуришић, за књигу Ништа убрзо неће експлодирати.
• 2008 — Марко Вешовић, за књигу Растанак с Аренцаном – одбио да прими награду
• 2009 — Павле Горановић, за књигу Цинобер.
• 2010 — Ивица Пртењача, за књигу Окрутност.

• 2011 — Љубета Лабовић, за књигу Нећу да се будим.
• 2012 — Миле Стојић, за књигу Дуниа.
• 2013 — Ален Бешић, за књигу Голо срце.
• 2014 — Фарук Шехић, за књигу Моје ријеке.
• 2014 — Дејан Алексић, за књигу Бити.
• 2015 — Ибрахим Хаџић, за књигу Дуге сенке кратких песама.
• 2016 — Лана Деркач, за књигу Посвајање неба.^[5]
• 2016 — Татјана Бијелић, за књигу Карта више за пикарски транс.^[5]
• 2017 — Тања Крагујевић, за књигу Ефекат лептира.^[6]
• 2017 — Балша Брковић, за књигу Црно игралиште.^[6]
• 2018 — Марко Погачар, за књигу Земља, земља.^[7]
• 2019 — Тања Ступар Трифуновић, за књигу Размножавање домаћих животиња.^[8]
• 2020 — Оља Савићевић, за књигу Дивље и твоје.^[9]
• 2020 — Саладин Бурџовић, за књигу Рифат.^[9]

• 2021 — Неџад Ибрахимовић, за књигу Обитељске и друге страшне пјесме.^[10]
• 2022 — Велибор Чолић, за књигу Емигрантска мантра.
• 2023 — Маја Солар, за књигу А хтела сам.