Пупак света (мкд. Папокот на светот) је роман македонског романсијера, драмског писца, песника, есејисте, критичара и књижевног теоретичара Венка Андоновског (мкд. Венко Андоновски) објављен 2000. године.[1] Српско издање књиге објавила је издавачка кућа No name 2002 године. Књига је добила 2001. Године награду Балканика за најбољи роман Балкана. [2]Лагуна из Београда 2019. године у преводу Љиље Цревар и Данке Андоновски.[3]
О аутору
Венко Андоновски (Куманово, 1964) је један од најзначајнијих и најчитанијих савремених македонских писаца. Студирао је и докторирао на Филолошком факултету у Скопљу, где је тренутно професор теорије књижевности. Добитник је „Рацинове награде“, Награде „Утринског весника“ за роман године, Награде „Стале Попов“ и Награде „Балканика“ за најбољу балканску књигу године. Писао је поезију, приповетке, романе, драме, као и стручне књиге.[4]
О књизи
Роман Пупак света се састоји из два дела. Радња првог дела се одиграва у 9. веку и представља филозофски криминалистички роман у једном манастиру. Тај део је написан псеудоархаичним језиком. У другом делу књиге пратимо љубавну причу која се збива у Југославији у другој половини 20. века. У том делу се пресликава структура догађаја из првог дела и у њему преиспитује наша сазнања о духу времена и његовој реинкарнацији.[5]
Венко Андоновски је замислио Пупак света као књигу сачињену од пет разнородних текстова, који носе следеће наслове:[6]
- Предговор приређивача,
- Књига Кључаоница,
- Књига Кључ,
- Књига Светлост и
- Поговор (Рецензија издања Пупак света)“
Уводни део је наводно написао брат извесног В., затим следе три текста "рукопис романа" и "Дневнички записи", након чега следи поговор Венка Андоновског.[7]
Први и последњи текст су жанровски релативно блиски, али се међусобно разликују јер се не приписују истом творцу; приређивач и рецензент су два различита лика у самом роману. У Кључаоници приповеда извесни Иларион Сказник, савременик Светог Ћирила Солунског, док је приповедач Кључа наш савременик па се може закључити да се његова прича дешава у другој половини 20. века. Књига Светлост је написана као сведочење пред судом, и представља део који на неки начин заокружује два претходна текста. Кључаоница је замишљена као средњовековни филозофски трилер и у уметничком смислу је најјачи део романа. [6]
Два главна приповедача (а у ствари: један) у овом роману износе причу на изразито субјективан начин, при том не скривајући сопствена осећања која понекад и нису усаглашена са стварношћу. Отуда следи закључак да је и мистериозни „пупак света“ тамо где приповедач сâм жели да га пронађе, јер најлепше и најважније место у васиони јесте тамо где свако од нас то жели, тако да лични доживљај у том случају заиста има предност над свим законима објективности и реалности.[6]
Награде и признања
Роман је у Македонији доживео четрнаест издања и добио следеће награде:[5]
- Роман године "Утринског весника" (2000)
- Награда "Стале Попов" за најбоље прозно дело по избору Удружења писаца Македоније (2000)
- Награда "Балканика" за најбољи балкански роман
- Награда "Југра" у Русији за најбољи роман јужнословенске књижевности преведен на руски језик
Референце
Спољашње везе
