Прича о удовичином новчићу је кратка Исусова прича о жени која је убацила најмању кованицу у кутију за прилоге, након његове беседе у јерусалимском храму.

Прича је забележена у новозаветним јеванђељима по Марку (12:41-44) и Луки (21:1-4). Јеванђеље по Марку прецизира да је жена убацила две лепте, у вредности једног кодранта, најмање римске кованице.^[1]

Исус је у јерусалимском у храму држао беседу у којој је рекао: "Чувајте се књижевника који радо иду у дугим хаљинама, и воле поздраве на трговима, и прва места у синагогама, и прочеља на гозбама. Који једу удовичке куће и тобож се дуго моле, ови ће бити строже осуђени."^[2] По завршетку беседе, сакупљани су прилози.

Еванђеље по Марку бележи следеће:

Исус седе према ковчегу за прилоге, те гледаше како народ меће новац у ковчег; а многи богати метаху много. И дође једна сиромашна удовица па убаци две лепте, то јест кодрант. Тада дозва своје ученике и рече им: заиста, кажем вам, да ова сиромашна удовица стави више од свих који метаху у ковчег; јер сви метнуше од свог изобиља, а она од своје немаштине стави све што је имала, сав свој иметак.
— Еванђеље по Марку, 12:41-44 (превод Емилијана Чарнића)

Еванђеље по Луки бележи следеће:

А кад погледа горе, виде богате људе како стављају своје дарове у ковчег за прилоге. А виде и једну сиромашну удовицу како ставља тамо две лепте, и рече: заиста, кажем вам: ова сиромашна удовица ставила је више од свих; јер су сви ови приложили дар Богу од свога изобиља, а она је од своје сиротиње ставила све што је имала за живот.
— Еванђеље по Луки, 21:1-4 (превод Емилијана Чарнића)

Исус примећује да су људи импресионирани великим сумама које су убачене, те не примећују вредност удовичиног најмањег новчића. Он закључује да иако је сирота удовица приложила само две лепте, што је равно вредности најмање римске кованице тог времена, али та сума износи све што је она имала, за разлику од осталих људи који су приложили само мали део свог богатства.