Прича о пријатељу у поноћ

Jan Luyken, илустрација приче о пријатељу у ноћи.

Прича о пријатељу у поноћ (или прича о упорном суседу) је једна од познатих Исусових алегоријских прича из Новог завета.

Прича говори о човеку који је без саосећања али на крају попушта захтевима упорног суседа да му не би више досађивао. Наравоученије приче је да треба бити истрајан у молитви и никада не одустати.

Ова прича се налази у новозаветном јеванђељу по Луки (11:5-8).

Прича

Еванђеље по Луки преноси следећу Исусову причу:

Ако ко од вас има пријатеља, па му оде у поноћ и каже му: пријатељу, позајми ми три хлеба, јер ми је пријатељ дошао с пута, а ја немам шта да му изнесем, а он изнутра одговори: немој да ме узнемираваш, врата су већ затворена и моја деца су са мном у постељи; не могу да устанем и да ти дам. Кажем вам, ако и не устане да му да зато што му је пријатељ, устаће због његове безочности и даће му колико му је потребно.
— Еванђеље по Луки, 11:5-8 (превод Емилијана Чарнића)

Тумачења

У наставку Лукиног јеванђења, Исус сам разјашњава значење своје алегоријске приче, објашњавајући да упорност у молитви рађа плодом:

И ја вам кажем: молите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се. Јер свако ко моли добива, и ко тражи налази, и отвориће се оном који куца. Који је то отац међу вама, који ће своме сину, кад заиште хлеб, дати камен? Или ако затражи рибу, хоће ли му уместо рибе дати змију? Или ако заиште јаје, хоће ли му дати скорпију? Кад, дакле, ви као зли људи умете да дајете добре дарове својој деци, колико ће више Отац небески дати Духа Светога онима који га моле.
— Еванђеље по Луки, 11:9-13 (превод Емилијана Чарнића)

Џоел Грин сматра да уводну фразу ("ко од вас има пријатеља?") треба схватити у смислу "можете ли замислити таквог пријатеља?", (односно "има ли таквог пријатеља?"), и да је њена намера емпатички одговор „не!", јер ни један пријатељ не би одбио помоћ у таквој ситуацији.[1] Било како било, Исус закључује да чак иако пријатељство није довољан мотив, ипак ћемо добити помоћ бар због упорности и досађивања.[1] Ова Исусова алегоријска прича представља подстицај на молитву његовим ученицима.[2] Прича о неправедном судији има слично наравоучење.[3]

Извори

  1. ^ а б Joel B. Green, The Gospel of Luke, Eerdmans. 1997. ISBN 978-0-8028-2315-1. стр. 445– 450.
  2. ^ I. Howard Marshall, The Gospel of Luke: A commentary on the Greek text, Eerdmans. 1978. ISBN 978-0-8028-3512-3. стр. 462– 465.
  3. ^ Craig L. Blomberg, Interpreting the ParablesInterpreting the Parables. . InterVarsity Press. 1990. pp. 275. 

Спољашње везе