Планско поље је крашка вртача, или издужене депресија са заравњеним дном и релативно плитким земљиштем наслаганим на плочасто слојевитом херцеговачком лапорастом кршу, са сталним или периодичним воденим токовима. Спада у групу малих поља и припада сливу рееке Требишњице, иако је без протока воде јер се суши током целе године. Ово данас јако слабо насељено подручје углавном се користи за испашу стоке.^[1]

Планско поље је предеона целина у сливу реке Требишљице у Источној Херцеговини, смештена на прелазу између Ниске Херцеговине (Хумина) и Високе Херцеговине (Рудина), на самом додиру медитеранске и континенталне климе.

Административно припада општини Билећа у Републици Српској, и Босни и Херцеговини. На ободу поља су насеља Пађени, Селишта и Плана, по коме је и добило назив. Поље је у надлежности Општине Требиње и Републике Српске.

Планско поље спада у групу малих поља са укупном површином од 0,696481 km². Налази се на надморској висини од 609 метара.^[1]

Планско поље као посебан басен формирано је у Херцеговачком флишу, након што су се прво крајем плиоцена догодили значајни тектонски покрети којима је извршена реорганизација речне мреже, којом је отекло језеро из Гатачког поља. Тада је уништена Пратребишњица, а све површинске реке су постале понорнице. После скрашћавања Претребишњице следила је следећа фаза у којој је изграђена површ висока 700-800 метара, око које је дошло до селективне ерозије и денудиције, и стварања понора у којима је прекинута веза између Фатничког и Планског поља и створено излоловано Планско поље.^[2]

У херцеговачком флишу окруженом са свих страна кредним кречњаком, временом је створена посебна хидрографска мрежа. Даљом денудицијом и ерозијом снижавало се дно флишаног басена одношењем материјала кроз поноре, док су околне кречњачке серије остале на релативно истој висини. Тако је створен посебан басен — Планско поље, које нако што је ушло у фазу самосталног басена постаје једно од најмањих крашких поља по површин и најплиће по дубини, у овом делу Херцеговине, са малом површином флишаних седимената и одсуством сталне хидрографске мреже. Да су у Планском пољу остали стални водотокови оно би временом постало знатно дубље од суседног Фатничког и Дабарског поља.^[3][4]

Клима у Планском пољу је на преласку са медитеранске на умерено-континенталну.^[5]

Температура

Лета су топла, местимично и врло топла, са температуром у распону од 20°C до 30°C. Зиме су благе (0-5°C). Средња годишња температура се креће од 11°C до 14°C. Најнижа температура је у јануару са средњом температуром 4,5°C, а најтоплији у јул са средњом темперауром 22,5°C. Јесен је топлија од пролећа што је последица маритимног утицаја.

За овај простор карактеристична је појава мраза, првенствено у зимском периоду, ређе у рану јесен и рано пролеће.

Падавине

Годишња количина падавина је неравномерна и просечно се креће око 1.700 мм годиаашнње. Месеци са највише падавина су новембар, и у зимским месецима од децембара до фебруар. Падавина има највише изван вегетационог периода. Појава снега је ретка, тако да он има мало учешће у укупним падавинама.

Облачност и влажност ваздуха

Планско поље као и цела област Билећа и Требиња налази се међу најведријим местима у Босни и Херцеговини. Највећа облачност је у децембру и новембру а најмања у августу. Мала облачност утиче на веома дуго трајање сунчаног сјаја, што износи преко 2.200 сати у току године.

Ветрови

Најчешћи ветрови су југо и северац. Северац доноси хладну ваздушну масу са планине, а југо топлије и кишно време.

Кроз историју, од времена Илира и Римљана, Планско поље је увек било добро насељено. Почетком 21. века остало је релативно мало становништва, које се углавном бави сточарством.

• Љубињско поље
• Гатачко поље
• Дабарско поље
• Невесињско поље
• Билећко поље
• Попово поље
• Фатничко поље