Постоје записи да је Питер Бројгел рођен у или поред града који се звао Бреда,[3] али није сигурно да ли се ради о Бреди у Холандији или о белгијском граду Бри који се на латинском исто зове Бреда. Теорију о белгијском граду Бри је смислио Мандер, који је овај податак вероватно исконструисао да би поткрепио тезу о „сеоском“ пореклу уметника јер село које он помиње не постоји. Највероватније да се ради о томе да он није Питер из Бројгела већ Питер од (оца) Бројгела.
Као што не знамо његове родитеље, такође су непознати тачни подаци о његовој години рођења. Још увек се препиру стручњаци око његове године рођења, али у сваком случају може се рећи да је рођен пре 1530. Пошто је радио у стилу Хијеронимуса Боша и сликао хумористичке сцене[4] добио је надимак „смешни Бројгел“, а због његове љубави према сеоском жанру, које је он овековечио на својим делима добио је још један надимак „сељак Бројгел“.[5] Тако да у појединим књигама називан је као једним или другим надимком. Био је оснивач једне велике сликарске фамилије,[6] чији су чланови све до 17. века били активни сликари.[7][8] Према неким наводима, он је учио занат код познатог сликара Питер Кеке ван Елст (Pieter Coecke van Aelst) у Антверпену али нема документационе потврде за тврдњу.[9]
1551. постаје члан удружења сликара мајстор сликарске гилде у Антверпену (удружење Св. Лука), све до 1559. Питер Бројгел се потписивао са старим холандским писањем са Brueghel, касније је променио у Bruegel и са тим именом се користио и потписивао на свим својим радовима, до краја свог живота.[10]
Године 1552. предузима једно путовање кроз Италију које је трајало све до 1555. када се вратио назад у Антверпен. Пут у Италију је имао велики значај за овог уметника и он је попут других северњака тражио и учио се на делима великих италијанских мајстора није подлегао овим утицајима и створио је свој властити стил и тако се разликује од осталих Холанђана који су у Италији тражили узоре и готове примере за сликарство. За време између 1555. и 1563. све се заснива на његовим цртежима и бакрорезима, остало није познато.
1563. оженио је ћерку од свог учитеља Мауке Кеке ван Елст (Mayken Coeck van Aelst),[11][12] венчао се у цркви Нотр Дам де ла Капел у Бриселу, где је и остао до краја свог живота. Његова два сина Питер Бројгел Млађи и Јан Бројгел Старији постали су такође познати сликари као и њихов отац. 1564. родио му се син Питер касније назван „Паклени Бројгел“[13] а 1568. сина Јана и он је имао надимак - „Сомот Бројгел“.[14] Умро је у Бриселу.[15] Сахрањен је у цркви Нотр Дам де ла Капел у Бриселу.[16]
Дело
На почетку каријере је сликао пејзаже. Доказао је јединствено захватати атмосферу природе. Волео је да слика простране далеко се протежуће пејзаже на којима су се одигравали библијски или митолошки догађаји. Створио је велики број бакрореза и међу најпознатије спада серија графика „Седам смртних грехова“ 1557. Познати су његови моралистичко дидактички радови. До данашњих дана се сачувало његових 45 аутентична радова-слика, од којих се трећина налази у Уметничко-историјском музеју у Бечу. Остали радови су се изгубили,[17] али је сачуван већи број његових цртежа и графика.[18]
Међу најпознатија дела спадају „Холандске пословице“ („Дванаест пословица“) које је насликао 1559. године и на овој слици се налази велики број фигура које приказују холандске пословице. Налази се у музеју у Антверпену.
Слика градња Вавилонске куле из 1563. године је његово значајно дело.[19][20] Налази се у музеју у Бечу.[21] Историчар уметности Итан Мат сагледава Бројгелов рад из архивског угла каталогизације разних обичаја. „Он је развио ову технику набрајања у својим ранијим радовима из периода око 1558 - 1560. године. Његове слике Дечје игреХоландске пословице и Битка између карневала и поста, иако не посебно о селу, инвентаришу ове предмете на етнографски начин.“[22]
_-_Google_Art_Project_-_edited.jpg)
