Рудолф Хорват у књизи о Срему, пишући о селу Пачетин, наводи извештај краљевске Коморе (латински писан) из 1697., у којем пише да у том селу станују чисти Власи. Хорват у загради појашњава да су тада под именом Власи називани и Срби, а не само они Куцовласи, које су у Срему населили Турци.[1] Хорват наводи и податке, да су житељи Пачетина (1696.), поред осталога, морали и у време косидбе возити сено у Вуковар, за Раце који онде бораве. Тада су сви мушкарци тога села ступили у царску војску као хајдуци. Зато нису дозволили изасланику краљевске Коморе да њихова имена упише у именик кметова, јер се они већ налазе у попису рацких капетана, попут свих суседних хајдука, који станују у другим местима уз Дунав.[1]
Насеље је раније било у саставу некадашње општине Вуковар. Пачетин је 1885. године место у Даљском срезу, са 730 становника.[2] Овде се налази храм Српске православне црквеСв. Николе који датира из половине 18. века.[3]
Становништво
На попису становништва 2011. године, Пачетин је имао 541 становника.[4]
^ абХорват, Рудолф. Сријем - насеља и становништво. Славонски Брод: Хрватски институт за повијест - Подружница за повијест Славоније, Сријема и Барање. стр. 173, 174. ISBN953-6659-04-2.