Орден Светог Петра Цетињског је назив за бивши породични орден (нем.Hausorden) династије Петровића Његоша. У стручној литератури постоје бројне недоумице о тачном времену настанка и првобитној намјени овог ордена. Сматра се да је као породични орден установљен око 1870. године, одлуком књаза (потоњег краља) Николе I Петровића Његоша (1860-1918). Орден је посвећен Светом Петру Цетињском, који је био владика црногорски и брдски од 1784. до 1830. године. Питање о првобитној намјени овог ордена проистиче и потпуног одсуства било каквог помена или представе владике Петра на самом ордену, који на аверсу садржи натпис у спомен на Николиног стрица и претходника, књаза Данила I Петровића Његоша (1852-1860), док на реверсу садржи натпис у спомен на Црногорско-турски рат (1852-1853). Тим поводом су у стручној литератури изношене разне претпоставке, тако да се кључна питања о првобитној намјени овог ордена још увек сматрају отворенима.[1][2]
Опис
Италијнски краљ Виктор Емануел III, као носилац Ордена Светог Петра Цетињског
Орден је био једностепено одликовање, ношено на грудима.
Средишњи дио ордена чини емајлирани црвени крст малтешког типа, са двослојним бијелим и плавим обрубом. Између кракова крста налазе се златни лавови. У средишњем кружном пољу на аверсу приказана је Богородица, на црвеној подлози. Поље је окружено плавом траком на којој је ћириличним писмом и старим правописом исписан текст „ДАНIИЛЪ ЦРНОГОРСКIЙ“ (све великим словима). У средишњем пољу на реверсу исписане у године „1852–3“, а поље је окружено траком са натписом „ЗА НЕЗАВИСИМОСТЪ ЦРНЕ ГОРЕ“ (све великим словима и старим правописом). На горњем краку крста смештен је још један златан лав, а изнад њега је сребрнидвоглави орао који у канџама држи жезло и шар. Орао је крунисан златном круном.
