Општи избори у Републици Србији 2012. су подразумевали истовремено одржавање парламентарних, локалних, покрајинских и председничких избора 6. маја 2012. године.[1] То су били тек други избори на свим нивоима у републици, после општих ванредних избора 1992. године, који су обухватали и изборе за савезни парламент бивше Савезне Републике Југославије.[2]
Позадина
Општи избори у Србији су се одвијали у тренутку док се држава суочавала са озбиљним економским проблемима: стопа незапослености варирала је између 20 и 25%[3], док је земља била тешко погођена последицама Светске економске кризе.[4] На политичком плану, челници опозиције су, готово од формирања владе Мирка Цветковића инсистирали на неопходности одржавања ванредних парламентарних избора, али су на крају ипак расписани редовни избори.[5][6][7] У марту 2011. године, Цветковићев кабинет је делимично реконструисан, обједињавањем појединих министарстава и кадровском заменом.[8]
Расписивање и рокови
Парламентарни, покрајински и локални избори
Дана 13. марта 2012. године, председник Србије Борис Тадић је расписао парламентарне изборе.[9]
Били су то девети избори за народне посланике од успостављања вишестраначког система, осми од када се избор посланика врши по пропорционалном Д`Онтовом систему, тек трећи редовни (одржано је шест ванредних парламентарних избора) и трећи од када је Србија поново постала суверена држава 2006. године.[10].
Истог дана, председница скупштине Србије, Славица Ђукић-Дејановић, расписала је локалне изборе у оним општинама и градовима где одборницима истиче мандат, као и у неким где не истиче[11]. Питање одржавање ових избора на територији Косова и Метохије је остало спорно.[тражи се извор] Покрајински избори одржани су само у Војводини, а председник покрајинске Скупштине, Шандор Егереши, расписао их је за исти дан.[12]
Председнички избори
Неколико недеља, питање одржавања председничких избора било је неизвесно[13]. Ипак, после вишедневних спекулација, 4. априла 2012. године, председник Србије Борис Тадић, одлучио је да скрати сопствени мандат. Председница Народне скупштине примила је 5. априла његову оставку и донела одлуку да се први круг председничких избори такође одржи 6. маја, а евентуални други две недеље потом.[14], а до инаугурације победника избора, према уставу, обављала је председничке дужности.
Резултати
Генерално речено, избори 2012. године су донели политичке промене у Србији на републичком нивоу, док су делови дотадашње владајуће коалиције задржали власт у Војводини и у појединим локалним заједницама.
- Кандидат Српске напредне странке, Томислав Николић, победио је у другом кругу председничких избора 20. маја, чиме је кандидат Демократске странке, Борис Тадић, који је претходно поднео оставку на место шефа државе, изгубио власт после 8 година.[15]
- У републичкој скупштини, највећи број гласова је освојила Српска напредна странка, праћена Демократском странком и коалицијом окупљеном око Социјалистичке партије Србије. Непуна два месеца касније, лидер СПС-а (дотадашњег коалиционог партнера ДС-а у претходној власти), Ивица Дачић формирао је свој кабинет, у коме је већину министара делегирала коалиција око Српске напредне странке, праћена коалицијом око СПС-а и Уједињених региона Србије (коалиције која је такође била део претходне власти, и чије језгро је на претходним изборима било на листи коалиције "За европску Србију").[16]
- У Војводини, коалиција око Демократске странке је остала на власти, подржана Савезом војвођанских Мађара и Лигом социјалдемократа Војводине.[17]
- У Београду, дотадашња коалиција, ДС-СПС (са коалиционим партнерима) без коалиције око ЛДП-а (која није прешла цензус), задржала је власт до септембра 2013. године, када је градоначелник Драган Ђилас опозван, пошто су одборници коалиције око СПС-а одлучили да напусте дотадашњу владајућу већину.[18] Касније је формирано привремено веће, које су чинили представници свих странака осим ДС-а, а оно је било на власти до окончања ванредних локалних избора, одржаних 16. марта 2014. године, када су се одржали и ванредни парламентарни избори на републичком нивоу.[19]
Види још
Извори
Спољашње везе
