Ванредни избори за народне посланике Републике Србије одржани су 11. маја2008. године, осми пут по реду од увођења вишестраначких избора 1990. године.[1]
Влада је претходно на ванредној седници, три дана раније, донела одлуку да председнику Републике упути предлог за распуштање Народне скупштине. Наиме, ова одлука уследила је као последица нагло погоршаних односа између странака које су чиниле Владу (ДСС и Нове Србије с једне стране, и ДС-а и Г 17+ са друге стране) тек 10 месеци након формирања владајуће коалиције.[2]
Директни узроци несугласица били су политичка криза након декларације о независности Косова и питање европске перспективе. ДС је инсистирао на потписивању Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП), док је ДСС, између осталог, наглашавао да Европска унија најпре треба да призна територијалну целовитост Србије.[3] Након анализе, ДСС се изјаснио за поништавање ССП-а. Јаз у владајућој коалицији је наговестило и одсуство подршке коалиције ДСС-НС Борису Тадићу у другом кругу председничких избора месец дана раније.[3]
Уједно, избори су расписани за 11. мај, за када су били већ заказани локални избори.
Прописи
На овим изборима, изборне листе које се кандидују морале су да добију најмање 10.000 бирача да би њихова кандидатура била прихваћена од стране Републичке изборне комисије (РИК).
Упутством РИК-а било је предвиђено да листе националних мањина морају имати подршку најмање 3.000 бирача, међутим 9. априла је Уставни суд Србије, поступајући по жалби Српске радикалне странке, поништио то смањење, тако да и за те листе важи исти број потребних потписа предвиђен законом, као и за остале листе.[4]
Посланички мандати се распоређују Д'Онтовим системом највећих количника. Да би добиле мандате у Скупштини, изборне листе морају да пређу и цензус од 5%, осим листâ националних мањина, за које важи природни цензус.
Изборна тишина трајала је од 9. до 11. маја у 20 часова када су се бирачка места затворила.
Листе кандидата за народне посланике
Званичне изборне листе
Изборне листе су поређане по редоследу проглашења од стране Републичке изборне комисије и тим редом су исписане на гласачком листићу. Предаја изборних листа трајала је од 20. марта до 25. априла 2008. године.
Изборна листа »Грађанска иницијатива Горанаца - ГИГ«. Носилац и први на изборној листи је Оргхан Драгаш.[17]
Изборна листа »Уједињени Власи Србије - др Предраг Балашевић«. Носилац и први на изборној листи је Предраг Балашевић, председник Влашке демократске странке Србије. На листи су кандидати Влашке демократске странке Србије из Бора, Влашке демократске странке из Неготина и странке Власи демократске Србије из Кучева.[18]
Изборна листа »Војвођанска партија - мр Игор Курјачки«. Први на листи је Зоран Трифунац.[19]
Дана 20. маја 2008., РИК је објавио укупне резултате избора. Број бирача уписаних у бирачки списак је био 6.749.688 бирача, укупан број бирача који су гласали је 4.141.176, број примљених гласачких листића 6.814.527, број неупотребљених гласачких листића 2.673.351, број употребљених гласачких листића 4.139.384, број неважећих гласачких листића 88.148, а број важећих гласачких листића је био 4.051.236.
Иако је листа За европску Србију (предвођена ДС-ом) по први пут од 2000. однела победу на изборима испред радикала, није освојила довољан број посланика да самостално формира владу. Због свог оствареног резултата, оцењено је да најбољу преговарачку позицију има Социјалистичке партије Србије, која је својом одлуком могла да одлучи ко ће формирати владајућу коалицију.[3] Одмах по саопштавању резултата избора, Српска радикална странка, Демократска странка Србије и Нова Србија кренуле су у преговоре са коалицијом окупљеном око СПС-а о формирању нове Владе. Ти преговори су трајали до јуна месеца, али нису завршени успешно зато што СПС није хтео да прихвати предлог ДСС-а о поништавању Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) Европској унији.[3]
Социјалисти и њихови партнери крећу у преговоре са листом За европску Србију, са којима су се за кратко време договорили око пет принципа – „очување Србије, социјална правда, наставак европских интеграција Србије, борба против корупције и криминала”. Такође, из ЕУ је стизала подршка формирању проевропске владе, док је постојао наговештај председника Социјалистичке интернационале за пријем СПС-а у ту организацију уколико би омогућила формирање европски оријентисане владе.[3]
Резултат преговора на крају је био успешан – 25. јуна за председника Скупштине Србије изабрана је Славица Ђукић-Дејановић (функционер СПС-а), а у наредним данима усаглашена су и кадровска решења у новој Влади Србије.
Дана 7. јула, нова Влада ступила је на дужност. За њеног премијера изабран је Мирко Цветковић као нестраначка личност, а за његовог заменика, првог потпредседника, и министра полиције изабран је лидер СПС-а, Ивица Дачић. На преостала три потпредседничка места у Влади дошли су лидер Г 17 плус Млађан Динкић, лидер Партије уједињених пензионера Србије Јован Кркобабић, и функционер ДС-а Божидар Ђелић.
