PROFILPELAJAR.COM

Олга Милићевић Николић
Олга Милићевић Николић
Лични подаци
Датум рођења	9. јун 1931.
Место рођења	Београд, Краљевина Југославија
Датум смрти	29. новембар 2020. (89 год.)
Место смрти	Београд, Србија
Уметнички рад
Поље	Архитектура, Урбанизам, Пејзажна архитектура

Олга Милићевић Николић (Београд, 9. јун 1931 — Београд, 29. новембар 2020) била је српски архитекта, урбаниста и аутор више текстова везаних за просторе на подручју СФРЈ. Уређивала је више бројева часописа "Архитектура и Урбанизам" и "Урбанизам Београда".

У Београду је завршила основну школу, гимназију и факултет, где и данас живи. Одрасла је у кући у Чиновничкој колонији саграђеној 1932. године, где је наставила и живот са супругом инжењером шумарства Душаном Николићем (1927, Бања Лука - 2017, Београд), имају сина Бошка (1960, Београд), пејжазног архитекту. Олгина рођена сестра је Мира Траиловић (1924—1989).

О породици

Потиче из интелектуалне грађанске модерне породице, мајке Радмиле, рођене Симић Цукић (1894—1973) и оца Андреје Милићевића Богдановића (1893—1973). Обоје су матурирали за време Балканских ратова. Отац Андреја је био један од 1300 каплара, заробљен у Колубарској бици. Размењен је као тежак болесник током рата. Преко Италије одлази у Гренобл на студије. Мајка Радмила је као привремена учитељица распоређена на Преспу одакле одлази на студије у Клермон Феран. По повратку из Француске почињу живот у Краљеву, где се рађа њена сестра Мира Милићевић (Мира Траиловић 1924-1989).

Богата породична традиција Симића, везује се за братаСтојана Симића (1797—1852) Алексу Симић (1800—1872) који био је попечитељ финансија, уставобранитељ, министар унутрашњих а касније и спољних послова, правосуђа и просвете, председник друштва српске словености. Син Алексе и Катарине Симић, Милан Симић (1827—1880) био је управник Народног позоришта. Миланов син Стојан Симић(1862—1906) жени се ћерком Косте Цукића(1826—1879), Катарином (1866—1908). Ћерке Косте Цукића, Катарина и Јелена биле су дворске госпоћице краљице Драге Машин. Стојан Симић и Катарина Симић рођена Цукић, добијају двоје деце, сина Милорада (1892—1915) и ћерку Радмилу(1894—1973), Олгину и Мирину мајку. Родитељи оца Андреје Милићевића били су учитељи, а прадеда свештеник. ^[1]

Школовање

Студирала је на Архитектонском факултету Универзитета у Београду у периоду 1949-1955. Дипломирала је у Београду 1955. године код професора Бранислава Којића (1899—1987) на теми „Уређење Дечанске долине“. Током студирања била је у атељеу професора Милана Злоковића (1898-1965 ), професора Бранка Максимовића (1900—1988), и асистента Богдана Богдановића, који су имали велики утицај на њено опредељење да се у будућем раду посвети вртној архитектури. Постдипломске студије завршила је у класи код професора Александра Крстића (аутора парка Мањеж и једног од најзаслужнијих за озелењавање Београда).

Професионлна пракса

Након дипломирања радила је у бироу „Облик“ (1955—1957), а затим 1957. год. одлази у Беч и Париз. Од 1961. год. запослена је у комбинату „Расадници“ (1961—1974), где је основала биро за пројектовање и уређење слободних површина "Вртна архитектура" са десетак инжињера архитектуре, шумарства, грађевине итд. 1963. године уочила је да је Београду потребно уређење улица и тргова. Од 1963. године ради као уредник часописа Архитектура и Урбанизам, а касније и Урбанизам Београда, где се бавила архитектонском критиком и нарочито слободним површинама. Уредила је више бројева оба часописа. 1968. године борави кратко у САД са "Атељеом 212" и сестром Миром Траиловић, где проналази инспирацију за будуће пројекте. 1974. године прелази у Урбанистички Завод, где ради на урбанистичким плановима за Титов гај (Степин луг), Хиподром, Нови расадник, гробље Лешће итд., затим на уређењу Андрићевог венца.^[2] 1979. год. почиње са радом у Зеленилу Београда. Била је директор пројектног бироа. У томе периоду ради на уређењу Трга републике, Пашићевог трга (трг Маркса и Енгелса) и неколицине мањих простора.^[3]

Референце

^ Пашић, Феликс. Мира Траиловић, Госпођа из великог света. Музеј позоришне уметности Србије:Београд.2006.
^ Оливера Станковић Грујичић, Марија Зечевић. Мали Урбанизам: концепт и критика пројекта "Андрићев венац". Свеске:2006:120.145:153
^ Лексикон српских архитеката 19 до 21. века http://www.leksikon.asa.org.rs/22-2015-09-30-20-03-16/366-14-35 Архивирано на сајту Wayback Machine (19. новембар 2018)