Рођен је у Крагујевцу 1902. године. Средњу школу похађао је у Русији и Енглеској пре и за време Првог светског рата. Матурирао је у Београду 1920. године, а дипломирао 1926. на Техничком факултету у Прагу (Пољопривредни одсек) и специјализовао вртларство. По дипломирању радио је две године на Одсеку за паркове Прашке општине.
Пројекат продужења калемегданског шеталишта из 1927. године.
Велико степениште за које је Крстић урадио идејно решење.
Насловна страна Крстићеве "Вртне уметности".
Рад на пројектовању, реконструкцији и извођењу зелених простора
Од 1926. радио је у Београдској општини на месту шефа Одсека за паркове и пошумљавања, а затим као управник за градско зеленило и економију. Године 1947. прелази у Главну управу бањаН.Р. Србије у којој води парковску службу, а после тога долази на чело биолошко-техничке службе Хигијенског института Н.Р. Србије. Од 1953. ради као стални хонорарни наставник на Академији примењених уметности у Београду. У Удружење примењених уметника примљен је као први вртни дизајнер. Оснивач је Удружења вртних стручњака СФРЈ. У току свог рада на Одсеку за паркове и пошумљавања (претече ЈКП „Зеленило – Београд“) у периоду од двадесет година, пројектовао је, реконструисао и извео највећи број београдских паркова, скверова и дрвореда (простор око Народне скупштине, делове Калемегдана, Топчидерски парк, Вождовачки парк...). Израдио је и већи број вртно-архитектонских пројеката и за градове у унутрашњости земље (парк на Карагачу у Пећи, паркове Нишке и Буковичке Бање, парк у Горњем Милановцу и др.). После Другог светског рата значајнији радови су му бројне бање у Србији, Спомен гробље ослободилаца Београда, заштитни зелени појас Скопља, уређење националних паркова Ловћен, Дурмитор, Биоградска гора, Фрушка гора итд.
Остале активности
Поред овог вида ангажовања, био је активан и у објављивању стручних текстова и књига, и на тај начин био је непрекидно активан у хортикултурној струци, више од педесет година. Био је и први директор Београдског зоолошког врта од његовог оснивања 1936. године, па, највероватније, до почетка Другог светског рата. За свој рад добио је више домаћих и страних одликовања, захвалница и похвала.
Литература
Милановић, Х. (2006): Зеленило Београда. ЈКП „Зеленило – Београд“. ISBN978-86-906479-0-3.
