Норик су у другом веку пре нове ере заузели мањински Келти. Римљани су ову територију звали „Краљевина Норик” (Regnum Noricum — „Краљевина Норикум”). Заузели су је 16. године п. н. е. Цар Август је намеравао да ова област буде зависна држава царства, али су каснији цареви укључили Краљевину Норик у царство да би ојачали одбрану од Германа. Њоме је управљао царски прокуратор. Норик је био посебно значајан по производњи челика за римску војску. За време цара Диоклецијана (245—313) Норик је подељен у провинције Норик Рипенсис (Noricum Ripense — Норикум Рипенсис) на северу и Норик Медитеранеум (Noricum Mediterranum — Норикум Медитеранеум) на југу. Обе су биле у дијецези Панонија, заједно са Далмацијом и Панонијом. Норик је био међу последњим провинцијама које је царство контролисало у време пада цара Ромула Августула476.
Норички језик је познат по два фрагментарна натписа из којих се не могу изводити закључци о природи језика. Претпоставља се да је то био континентални келтски језик.