Никола Лонго Новаковић (Книн, 22. септембар 1875 – Книн, 1953) био је политичар и љекар.

Новаковићи су били угледна свештеничка породица.^[1] Гимназију завршава у Задру а студије медицине и докторат стиче у Бечу.^[1] По повратку са студија радио је као приватни љекар у Книну. У Првом балканском рату био је љекар-добровољац у војсци Краљевина Црна ГораКраљевине Црне Горе. У Првом свјетском рату био је љекар у аустроугарској војсци.^[1] Прво је био члан Народне радикалне странке а касније након сукоба са Љубомиром Јовановићем члан Југословенске радикалне заједнице.^[1] Биран је за народног посланика 1923, 1925, 1935. и 1938.^[1] У влади Милана Стојадиновића обављао је функцију министра без портфеља (4. октобар 1937 – 5. фебруар 1939).^[1]

Након капитулације војске КЈ са Бошком Десницом предводио је делегацију Срба из Далмације са молбом да Италија окупира дјелове Далмације настањене Србима, због чега одлази и у Рим.^[1]

Био је један од организатора ројалистичких снага у сјеверној Далмацији. Највећи дио рата проводи у Задру. Повлачи се из политике 1944. након што комунистичке снаге преузимају примат.^[1]

По завршетку Другог свјетског рата вратио се у родни град.^[1]

Брат је политичара Душана Новаковића.^[2]

• Gulić, Milan (2018). Politički predstavnici dalmatinskih Srba u vrijeme Kraljevine SHS/Jugoslavije. Institut za savremenu istoriju, Hrvatski institut za povijest. Beograd, Zagreb. Архивирано из оригинала 09. 07. 2021. г. Приступљено 04. 07. 2021.