Као командант Босанскопетровачког батаљона, у јануару 1942, у Меденом Пољу, заједно са својим борцима победио је надмоћније италијанске снаге. У јуришу бораца био је рањен рафалом пушкомитраљеза. Иако погођен с неколико метака, брзо се опоравио и вратио у борбени строј.
Као командант Треће крајишке бригаде учествовао је у многим борбама у току Четврте и Пете непријатељске офанзиве. Бригада је добила похвалу од Врховног команданта, Јосипа Броза Тита, за одбрану рањеника у бици на Неретви. Прењ, Дрина, Ифсар, Сутјеска, Илијаш и многа друга места, попришта су тешких борби које је бригада водила у току свих офанзива.
После рата био је командант дивизије, корпуса и армије и на другим високим дужностима. Завршио је Вишу војну академију. Био је генерал-пуковник у резерви.
