Ненад Гајић (Крагујевац, 26. новембар 1974)[1] је српски прозни писац. Аутор је лексикона Словенска митологија (2011), илустроване књиге енциклопедијског типа у издању ИП Лагуна, која прву деценију навршава с дванаест издања ћирилицом[2][3] и новим издањем латиницом,[4][5] као и фантазијског серијала Бајка над бајкама, према мотивима народне епике, који је такође објавила Лагуна (Сенка у тами, 2013; Два цара, 2016; Трећа ноћ, 2020; трилогија је обједињена као латинични комплет,[6] и као комплетно ћирилично издање под именом Бајка над бајкама,[7] 2021). Његове књиге продате су у преко 40.000 примерака у преко 30 досадашњих издања.[8][9][10] У децембру 2021. најављене су 4 аудио-књиге и 96 е-епизода којима ће обимнија дела Ненада Гајића бити објављена и у електронском облику;[11] прва аудио-књига изашла је 4. марта 2022.[12]
Биографија
Рођен је у Крагујевцу, као прво дете Владете, будућег професора и доктора техничких наука, и Весне (рођене Стефановић), дипломираног машинског инжењера. Слова упознаје из стрипова: први је добио од оца, на лични захтев, па већ у трећој години учи да чита латиницу, а годину-две касније и ћирилицу. Већ као дете много чита, посећујући чешће библиотеку него игралишта.[13]
У десетој години постаје заљубљеник у рачунаре када на трафици угледа први Свет компјутера, који наредних деценија купује од броја до броја, умоливши мајку да га подржи у овој пасији. У раним бројевима чита и опис епске свемирске пустоловине Elite, што га, уз Pool of Radiance, фантазијски RPG, претвара у трајног заљубљеника у бесконачне светове компјутерских игара.
Тинејџерске године обележава појачано занимање за музику и оснивање првог рок бенда. Тај гимназијски бенд, Rockout, добија и другу поставу током студентских дана, да би своје највише домете у музици Ненад Гајић остварио у касним двадесетим са бендом Akt, са којим као певач, гитариста, композитор и текстописац снима три,[14] а објављује два студијска албума и свира концерте широм Србије,[15] повремено освајајући и врхове топ-листа култних рок емисија, какво је Додатно убрзање на 3K телевизијском каналу РТС-а.[16][17][18]
Паралелно са осталим интересовањима, развија се и највећа љубав – према књижевности. Од сакупљања едиције бајки свих народа у предшколским данима, преко случајног откривања Толкиновог Хобита у библиотеци, одушевљења маштом Муркока и Витеза судбине, до фасцинације трилогијом Господар прстенова, пут као да је био уцртан. Почетком новог миленијума будући писац се заинтересовао за словенску митологију и три године читао све што се могло наћи о томе. Био је, каже, одушевљен тим светом и „сасвим изненађен колико занимљивих и лепих митова имамо и како смо успели да их сачувамо кроз време”.[15] Помислио је тада и први пут како је то сјајан темељ за неки будући роман у жанру епске фантастике. Припреме ће потрајати још пуних седам година, до објављивања Словенске митологије 2011, а затим се продужити и до комплетирања тематски повезане Бајке над бајкама 2021.[19]
У објашњавању процеса, писац у једном интервјуу каже: „Иако бих волео да могу рећи друкчије, на идеју стварања књиге о словенској митологији дошао сам више случајно него намерно, прикупљајући грађу за једну сасвим другачију књигу, која је отишла у други план јер ме је истраживање словенске митологије сасвим заокупило”.[20] Та „другачија књига” била је Бајка над бајкама, посебно уводна књига ове трилогије, Сенка у тами, на којој је Ненад Гајић рад наставио по објављивању свог енциклопедијског прегледа словенске митологије.
Упоредо са истраживањем за Словенску митологију, које траје око десет година, а чији се почетак поклапа са завршетком основних студија и почетком дугогодишње везе која ће кулминирати краћим браком, Ненад Гајић се бави различитим стварима. Опробао се као банкар, менаџер, приватни предузетник, произвођач рачунарске опреме,[21] награђивани програмер, уредник телевизијске рок емисије Урбана герила на К9 (са члановима свог бенда Akt : водитељ бубњар Драган Искреновић, сарадник брат и басиста Предраг Гајић), као и аутор друштвених игара.[22] Једна од две друштвене игре чији је аутор, картична игра Izvori magije, међукорак је ка књигама – прва сазнања о словенској митологији користи баш ту, уводећи словенске митове у свет игре и описујући их на 1200 различитих карти објављених у 4 издања игре од 2005-2008.[23] У интервјуу из 2011. аутор чак каже да: „Вероватно без „Извора магије“ не би било ни књиге, јер је било потребно неколико година да упознам толики број квалитетних уметника који су својим сликама оплеменили и оживели „Словенску митологију“.”[24] Ипак, књига је у више наврата представљана као фељтон у новинама и часописима са мало или нимало илустрација, нпр. у дневном листу Политика.[25]
Објављивање Словенске митологије много пута је одлагано од стране издавача, што је умало довело до прераног прекида сарадње,[26] која ће се показати изузетно успешном.[27][28] У години пред објављивање долази до развода брака са супругом Бојаном (девојачко Малиш); син Вук, двогодишњак коме је посвећена Словенска митологија, такође прелази да живи са мајком. О овом растанку писац је проговорио тек након седам година, пишући крајем 2017. шта се догађало после: „Срушило се све што сам градио. Породица, посао, и штошта приде… И када су дигли руке од мене, одлучујем да променим свој живот.” У вакууму између завршене и објављене књиге, аутор се враћа школовању након деценијске паузе – годину дана посвећује томе да диплому унапреди у мастер, а затим још шест година да стекне звање доктора наука.[29] Овај период поклапа се са изласком прве три пишчеве књиге; тада доста путује, па је посетио Хиландар на Светој гори, пропутовао већи део Европе, као и свет од Москве до Јерусалима. Након одбране докторске тезе и седам година живота у Новом Саду, а пре тога и у Београду, од 2018. највећи део времена проводи у Крагујевцу, где и завршава трилогију Бајка над бајкама романом Трећа ноћ из 2020.
У иностраним часописима објављује, између осталог, и радове о великим научницима Михајлу Пупину[30] и Милутину Миланковићу (и његовом календару),[31] а најавио је академски рад и о изумима Николе Тесле у чланку о погрешним а често навођеним информацијама о њему.[32]
Библиографија
Најзначајнија дела
Групне збирке и предговори
- У врзином колу (2017) — прича За ким звоно звони,
антологија фолклорне фантастике, Страхор.[37]
- Чувари златног руна (2017) — прича Киша (Моји преци путују са мном),
збирка инспирисана обичајима и митовима Хомоља и Звижда, Центар за културу.[38]
- Северна капија: Духови прошлости (2018) — предговор на корици,
за први роман и цео фантазијски серијал Данијела Јовановића, Отворена књига.[39]
- Словенски круг: заборављена магија веровања (2019) — предговор,
фотомонографија Марка Стаматовића, Завод за уџбенике.[40]
Референце
