Нај­ра­ни­ји кар­то­граф­ски при­ка­зи Бе­о­гра­да први пут се јављају на старим ан­тич­ким кар­то­гра­фи­јама; ма­пи из­ра­ђе­ној на основу података из Пто­ло­ме­је­ве Ге­о­гра­фи­је и Рим­ска пут­не ма­пе – Табуле пеутингеријане.

Бе­о­град као један од најстаријих градова у Европи, чија се прва насеља и бе­де­ми уз­ди­жу на рту из­над ушћа ре­ке Са­ве у Ду­нав, датирају из праисторијске Винче, 4.800 година пре нове ере. Град су основали Келти у 3. веку пре н. е, пре него што је он постао римско насеље Сингидунум.^[1][2] У то­ку ве­ков­них ми­гра­ци­ја становништва и освајача са ис­то­ка запада и севера, назив Бе­лиград (од старобугарског Бѣлградъ и као Бѣлиградъ) први пут је забележено 878. године, док је град био у саставу Бугарске царевине, за владавине светог цара Бориса I, у чему је садржан утисак изгледа тадашње тврђаве и остао је јед­на од нај­ва­жни­јих ка­пи­ја како према Итоку тако и пре­ма За­па­ду. У Таквим условима Бе­о­град и срп­ске зе­мље по­ја­вљу­ју се по први пут на нај­ста­ри­јим ге­о­граф­ским при­ка­зи­ма европ­ског континента у античком периоду. Подаци са ових најстаријих картографија, и у ка­сни­јем вишевековном периоду (због не­по­зна­ва­ње терена) биће дуго ре­про­дукоовани, и обележиће об­но­вље­ну кар­то­гра­фи­ју Европе из 15. ве­ка, тако да ће не само Београд већ и те­ри­то­ри­ја Ср­би­је би­ти дуго при­ка­зи­ва­на пре­ма Пто­ло­ме­је­вим, по­сред­ним из­во­ри­ма.^[3]

Према расположивим исто­риј­ским из­во­рима данас се по­ми­њу само два де­ла кла­сич­них ге­о­гра­фа, или два при­ме­ра ан­тич­ке кар­то­гра­фи­је која се први пут јављају у ка­сни­јим ре­про­дук­ци­ја­ма:

• Пто­ло­ме­је­ве Ге­о­гра­фи­је, ма­пе из­ра­ђе­не пре­ма по­да­ци­ма Птоломеја и
• Рим­ске пут­не ма­пе — Табуле пеутингеријане (лат. Tabu­la Pe­u­tin­ge­ri­a­na).

На обе картографије Бе­о­град је упи­сан под сво­јим нај­ста­ри­јим по­зна­тим име­ном, Сингидунум (лат. Sin­gi­du­num).

Рим­ска пут­на кар­та све­та или Табула пеутингеријана, на­чи­ње­на је у об­ли­ку свит­ка са обе­ле­же­ном мре­жом глав­них и спо­ред­них пу­те­ва, на­се­ља, реч­них то­кова, по­не­ком пла­ни­ном, као и са на­зи­ви­ма рим­ских по­кра­ји­на. На мапи су приказани и на­зна­че­ни рим­ски пу­те­ви који су во­ди­ли пре­ко те­ри­то­ри­је Ср­би­је, дуж реч­них то­ко­ва Ду­на­ва, Са­ве, Дри­не, Ве­ли­ке Мо­ра­ве, Ни­ша­ве, Ти­мо­ка, То­пли­це и Ибра.

Об­лик ма­пе био је при­ла­го­ђен по­тре­ба­ма пут­ни­ка (слично данашњим туристичким картама), на начин којим је чи­та­ва при­ка­за­на те­ри­то­ри­ја не­при­род­но из­ду­же­на у прав­цу ис­ток – за­пад. Ова карта света слу­жила је као прак­ти­чан при­руч­ник, са­ста­вље­на на осно­ву по­да­та­ка са те­ре­на из пр­ве по­ло­ви­не 4. ве­ка. На те­ри­то­ри­ји Ср­би­је уцр­та­но је око че­тр­де­сет ста­ни­ца.^[4]

Путна карта Табула пеутингеријана која приказује Београд (Singiduno) и његов положај на ушћу Саве у Дунав и друге речне токове, дуж којих су били римски путеви, насеља и планински венци, налази се у Националној библиотеци у Бечу.

Tabula Peutingeriana, segm. VII: Municipio X Iovis Pago XII Idimo XVI Horrea Margi XVII Presidio Dasmini XV Praesidio Pompei XII Gramrianis XIII Naisso XXIIII Romesiana XXV Turrib(us).

По свом садржају, у географском смислу, Појтингерова карта је богатија од карата из Птоломејеве „Географије” јер сем топонима којима су означена насеља и реке, убележени су путеви, растојања и планински венци.

Бројна до­стиг­ну­ћа ан­тич­ке на­у­ке у обла­сти астро­но­ми­је и ге­о­гра­фи­је си­сте­ма­ти­зо­ва­на су и об­је­ди­ње­на у ра­до­ви­ма Кла­у­ди­ја Пто­ло­ме­ја (лат. Cla­u­di­us Pto­le­ma­eus 87—150), про­сла­вље­ног астро­но­ма и ге­о­гра­фа алек­сан­дриј­ске шко­ле. Те­ри­то­ри­ја Ср­би­је у овој систематизацији об­у­хва­ће­на је у окви­ри­ма рим­ских про­вин­ци­ја До­ње Па­но­ни­је и Гор­ње Ме­зи­је, али ипак у це­ли­ни гледано, њен опис оста­је на ни­воу гру­бе ге­о­граф­ске ски­це.

На ма­па­ма ра­ђе­ним пре­ма Пто­ло­ме­је­вој „Ге­огра­фи­ја” пр­ви пут су на­зна­че­не ге­о­граф­ске ши­ри­не и ду­жи­не за сва­ку тач­ку. Међутим по­да­ци уно­ше­ни за Београд и данашњу Србију биле су у не­знат­ном бро­ју, јер су подаци уношени на основу не­по­сред­ног уви­да.^[6]

Међу 27 карата и 8 књига Птоломејеве „Географија“, односно на деветој табли Европе према латинском рукопису Urbinas 82 записана су имена насеља међу којима и Singidunum (Београд), Taurunum (Земун) и Tricornium (Ритопек) на данашњој територији Београда. Градови су обележени топографским знацима, правоугаоником, а неки од њих другим графичким симболом који означава каструм. Карте прате текст Птоломејеве географије на којима се види положај и распоред важнијих насеља са назнакама врсте насеља и именима, али често исписаним на погрешном месту.

Не­по­зна­ва­ње те­ре­на обе­ле­жи­ће и об­но­вље­ну кар­то­гра­фи­ју 15. ве­ка а Београд и те­ри­то­ри­ја Ср­би­је би­ће при­ка­зи­ва­на пре­ма Пто­ло­ме­је­вим, по­сред­ним из­во­ри­ма.^[7]

• Ju­go­slo­ven­ske ze­mlje na sta­rim ge­o­graf­skim kar­ta­ma: XVI, XVII i XVI­II vek / [Из­бор и тек­ст] Си­ни­ша Жив­ко­вић. – Бе­о­град: Ју­го­сла­ви­ја ЕКО : Н­род­на би­бли­о­те­ка Ср­би­је, 1990.
• Ср­би­ја и су­сед­не зе­мље на ста­рим ге­ограф­ским кар­та­ма • Ser­bia and the ne­ig­hbo­ring co­un­tri­es on early maps. – Бе­о­град : Га­ле­ри­ја СА­НУ, 1991.
• Шка­ла­ме­ра, Жељ­ко: Ка­та­лог Кар­то­граф­ске збир­ке Аћи­мо­вић. – Бе­о­град : Би­бли­о­те­ка гра­да Бе­о­гра­да, 1991. [Ру­ко­пис] Sta­re kar­te, gra­vi­re i fo­to­gra­fije iz zbir­ke Mu­ze­ja gra­da Be­o­gra­da • Old maps, en­gra­vings and pho­to­graphs col­lec­tion of the City Mu­se­um of Bel­gra­de. – Бе­о­град : Му­зеј гра­да Бе­о­гра­да, б. г. [Ком­пакт диск]

• Београд над Дунавом: Према европским картографским изворима XVI–XIX века Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јун 2020)