Наутичка миља

За другу употребу, погледајте чланак Миља.
Наутичка миља
СистемНе-СИ јединца
ЈединицаДужина
СимболM, NM[а], или nmi 
Јединична претварања
1 M, NM[а], или nmi у ...... је једнак са ...
   метар   1.852[1]
   стопа   ≈6.076
   статусна миља   ≈1.151
   кабал   10

Наутичка миља (морска миља) је јединица за дужину, настала као следбеница географске миље.[2][3] Њена употреба заједно са СИ јединицама је прихваћена, али она сама није СИ-јединица. Користи се широм света за морнаричке и авијацијске потребе. Употреба јој је устаљена у међународним законима и споразумима, посебно када је реч о границима територијалних вода.

Дефиниција

По међународним стандардима једна наутичка миља се дефинише као тачно 1.852 метра.

Ознака

Историјска дефиниција – 1 наутичка миља

Нема званичне стандардне ознаке за наутичку миљу. Зависно од поља на које се односи, обележава се са M, NM, nm и nmi. Треба напоменути да ознаку nm овде не треба помешати са ознаком за нанометар, иако до овога долази ретко јер су обе јединице коришћене на међусобно различитим пољима и у углавном препознатљивим контекстима. У различитим језицима среће се још симбола. На пример sm од немачког Seemeile, mpk од финског meripeninkulma и M од исландског sjómíla. Сви ови изрази значе наутичка миља.

Не постоји јединствен међународно усаглашен симбол, већ је неколико симбола у употреби.[1]

Историја

Визуелно поређење километра, статутарне миље и наутичке миље

Реч миља потиче од латинске речи за хиљаду корака: mille passus. Навигација на мору се обављала оком[10] до око 1500. године када су развијени навигациони инструменти и картографи су почели да користе координатни систем са паралелама географске ширине и меридијанима географске дужине.

До краја 16. века, Енглези су знали да је однос удаљености на мору према степенима константан дуж сваког великог круга као што је екватор или било који меридијан, под претпоставком да је Земља сфера. Роберт Хјуз је 1594. године написао да је растојање дуж великог круга 60 миља по степену, односно једна наутичка миља по лучној минути.[11] Едмунд Гантер је 1623. написао да је растојање дуж великог круга било 20 лига по степену.[11] Дакле, Хјуз је експлицитно користио наутичке миље док Гунтер није.

Пошто Земља није савршена сфера, већ је сфероид са благо спљоштеним половима, минут географске ширине није константан, већ око 1.861 метар на половима и 1.843 метра на екватору.[12] Француска и друге метричке земље наводе да је у принципу наутичка миља лучна минута меридијана на географској ширини од 45°, али то је модерно оправдање за свакодневни прорачун који је развијен век раније. До средине 19. века, Француска је дефинисала наутичку миљу преко првобитне дефиниције метра из 1791. године, десетомилионитни део четвртине меридијана.[13][14] Тако је 10,000,000 m/90 × 60 = 1,851.85 m ≈ 1,852 m постала метричка дужина за наутичку миљу. Француска је то учинила легалним за француску морнарицу 1906. године, а многе метричке земље су гласале да то санкционишу за међународну употребу на Међународној хидрографској конференцији 1929. године.

Сједињене Државе и Уједињено Краљевство су користиле просечну лучну минуту, тачније, минут лука великог круга сфере који има исту површину као Кларков елипсоид из 1866.[15] Отални (једнако површински) радијус Кларковог елипсоида из 1866. је 6.370.997,2 m (20.902.222 ft).[16] Добијена лучна минута је 1.853,2480 m (6.080,210 ft). Сједињене Државе су изабрале пет значајних цифара за своју наутичку миљу, 6.080,2 стопа, док је Уједињено Краљевство одабрало четири значајне цифре за своју миљу Адмиралитета, 6.080 стопа.

Године 1929, међународна наутичка миља је на Првој међународној ванредној хидрографској конференцији у Монаку дефинисана као тачно 1.852 метра.[1] Сједињене Државе су усвојиле међународну наутичку миљу тек 1954. године.[17] Британија ју је усвојила 1970. године,[18] али законске референце на застарелу јединицу сада су претворене у 1.853 метра.[19]

Сличне дефиниција

Метар је првобитно дефинисан као 1⁄10000000 дужине меридијанског лука од северног пола до екватора,[б] тако један километар удаљености одговара једном центиграду (такође познатом као центезимални лучни минут) географске ширине. Обим Земље је дакле отприлике 40.000 km. Екваторијални обим је нешто дужи од поларног - мерење засновано на томе (40075,017 km/360 × 60 = 1.855,3 метара) познато је као географска миља.

Поређење са осталим јединицама

Једна наутичка миља износи:

Напомене

  1. ^ Alternative meanings of the abbreviation "nm" or "NM" are listed here.
  2. ^ No meridian was specified in either 1791, 1793, 1795 or 1799. For example, the Law of 18 Germinal an III (April 7, 1795) states: "Meter, the measure of length equal to the ten-millionth part of a terrestrial meridian contained between the north pole and the equator."[20]

Референце

  1. ^ а б в Göbel, E.; Mills, I.M.; Wallard, Andrew, ур. (2006). The International System of Units (SI) (PDF) (на језику: енглески) (8th изд.). Paris: Bureau International des Poids et Mesures. стр. 127. ISBN 92-822-2213-6. Приступљено 2017-06-20. 
  2. ^ „mile | unit of measurement”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 2016-06-10. 
  3. ^ „UNITED NATIONS CONVENTION ON THE LAW OF THE SEA”. www.un.org. Приступљено 2016-06-10. 
  4. ^ Symboles, Abréviations et Termes utilisés sur les cartes marines [Symbols, Abbreviations and Terms used on Charts] (PDF) (на језику: француски и енглески). 1D (INT1) (6th изд.). Service Hydrographique et Océanographique de la Marine (SHOM). 2016. Архивирано из оригинала (PDF) 2016-08-21. г. Приступљено 2018-01-04.  also available as Symbols and Abbreviations used on ADMIRALTY Paper Charts. NP5011 (6th изд.). United Kingdom Hydrographic Office. 2016. section B, line 45. ISBN 978-0-70-774-1741. 
  5. ^ „WS SIGMET Quick Reference Guide” (PDF). ICAO. ICAO. Приступљено 2016-06-09. 
  6. ^ International Standards and Recommended Practices, Annex 5 to the Convention on International Civil Aviation, “Units of measurement to be Used in Air and Ground Operations”, ICAO, Fifth Edition, July 2010.
  7. ^ „APPENDIX A: SYMBOLS AND PREFIXES”. IEEE. Приступљено 2016-06-09. 
  8. ^ „U.S. Government Printing Office Style Manual”. U.S. Government Printing Office. Приступљено 2016-06-10. 
  9. ^ Dutton's Navigation and Piloting (14th изд.). Annapolis, MD: Naval Institute Press. 1985. ISBN 0-87021-157-9. 
  10. ^ „Mile, Nautical and Statute – FREE Mile, Nautical and Statute information | Encyclopedia.com: Find Mile, Nautical and Statute research”. www.encyclopedia.com. Приступљено 2016-06-10. 
  11. ^ а б Waters, David W. (1958). The Art of Navigation in England in Elizabethan and Early Stuart Times. стр. 374. 
  12. ^ McNish, Larry. „RASC Calgary Centre - Latitude and Longitude”. The Royal Astronomical Society of Canada. Приступљено 30. 8. 2019. 
  13. ^ Bureau des Longitudes (1933). „Mesures employées sur les cartes marines”. Annuaire Pour l'An 1933: 392. „The nautical mile [mille marin] is in principle the length of the sexagesimal minute of a meridian at a latitude of 45°. ... If we assume that the metre is exactly the ten-millionth part of the terrestrial quarter meridian, it would be equal to 1,851.85 m.”  – Translation by Wikipedia.
  14. ^ Bureau des Longitudes (1848). „Mesures itinéraires”. Annuaire Pour l'An 1848: 74. 
  15. ^ Blazebrook, Richard (1922), A Dictionary of Physics, 1, Macmillan and Co,Limited, стр. 587 
  16. ^ Snyder, John P. (1987). Map Projections: A Working Manual. стр. 16. 
  17. ^ Astin, A.V.; Karo, H. Arnold (25. 6. 1959). „Refinement of values for the yard and the pound” (PDF). NOAA.gov. National Bureau of Standards. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 3. 2013. г. Приступљено 2018-07-07. 
  18. ^ „Nautical mile definition and meaning | Collins English Dictionary”. Collins Dictionary. Приступљено 1. 9. 2019. 
  19. ^ „The Units of Measurement Regulations 1995”. www.legislation.gov.uk. Приступљено 2016-06-10. 
  20. ^ Hallock, William; Wade, Herbert T. (1906), Outlines of the Evolution of Weights and Measures and the Metric System, New York The Macmillan company, стр. 54 

Литература

Спољашње везе