Роман је социјално-фантастичан, први тог жанра у руској књижевности уопште. Може да се окарактерише као социјално-сатирична фантастика. Ово је једини завршен роман Јевгенија Замјатина. Један је од првих дистопијских романа у светској књижевности. Инспирацију за роман је нашао у Херберту Велсу и његовим романима Будућност, Времеплов, Први људи на Месецу и други.[1][2] Идејну основу романа чини тема индивидуа и колектив. Настао је у периоду Октобарске револуције 1920. године, али је штампан прво на енглеском 1924. године у Америци.
Садржај
УПОЗОРЕЊЕ:Следе детаљи заплета или комплетан опис радње!
Радња је смештена у униформисано друштво са култом нових машина и индустријализоване среће где је личност тек једна мрвица. Свет је приказан као стравична слика будућег света који у споју техничке цивилизације са бирократском диктатуром своди личност на нулу. Личности су сведене на бројеве. Радња се одиграва у будућем веку Икс у држави која се зове Јединствена држава. Приказује суморну слику света у будућности где људи живе у тоталитарном друштву, без осећања и креативности.[3] Насликан је замишљени комунистички поредак где нема уопште самосталног мишљења и индивидуалне оригиналности. Цео свет је једна прорачуната машина којом управљају савремени инквизитори. Сваки појединац је претворен у део сложеног и прецизног механизма, а целокупан живот се налази под контролом управљача. За љубав се добијају ружичасти бонови и у одређено време, кад се спуштају застори, дозвољени су загрљаји. Град је ограничен стакленим кровом и зидовима, строго су контролисани временски услови. Ко жели да изађе из устаљеног редоследа обавеза и дужности, одмах је ухваћен и очекује га електрична машина која му омогућава други и бољи свет.[4]
Феномен двадесетог века
У двадесетом веку су писци били окуприрани темом нове технике, темпа, машина, ракета, нове архитектуре. Дошло је до појаве футуризма у литератури код Мајаковског, Иље Еренбурга, Замјатина и других који су правили у својим делима фантастичне научне конструкције и различито третирали тај нови феномен XX века. У таквом добу које је заокупљало руске писце настало је и дело Ми. Замјатин је био инжењер по струци и могао је као писац да дочара сложену машинерију космичког брода.[1]
Утицај романа на живот аутора
Књига је имала огроман утицај на живот Замјатина. Године 1921. због свог романа Замјатин постаје међу првима дисидент. Совјетске власти су биле огорчене због публиковања романа у Њујорку, демонизован је у штампи и избачен је из Савеза совјетских писаца. Замјатин је 1931. године писао Стаљину и тражио дозволу да напусти Русију.[5] Чак су и његове књиге забранили да се издају у библиотекама, драме су скинуте са позоришних репертоара, а он је успео да напусти Русију 1931. године.[2]
