Михаило Стевановић (Стијена Пиперска, 3. април 1903 — Београд, 14. јануар 1991) био је српски филолог и професор Филолошког факултета Универзитета у Београду, члан Српске академије наука и уметности, дугогодишњи директор Института за српскохрватски језик.[1]
Бавио се дијалектологијом и питањима савременог српскохрватског језика. Уређивао је Српски дијалектолошки зборник, Јужнословенски филолог, Наш језик, Речник српскохрватског књижевног језика Матице српске и Речник језика Петра Петровића Његоша.[1] Објавио је више од шест стотина радова. Главни су Источноцрногорски дијалекат, Ђаковачки говор, Функције и значења глаголских времена, Граматика српскохрватског језика и монументално дело Савремени српскохрватски језик, у чијем првом тому су, сем увода, обрађене фонетика и морфологија нашег језика, а у другом синтакса.
Добио је, тада престижну, Седмојулску награду 1973. године.[2]
На десетогодишњицу смрти професора Михаила Стевановића објављена је књига Живот у знаку науке Драга Чупића, у издању Унирекса из Подгорице и Атее из Београда, у целини посвећена биографији и научном делу једног од најзначајнијих следбеника Александра Белића.
Важнији наслови
Референце
- ^ а б Шуловић, Ксенија. Михаило Стевановић : (1903-1991) : каталог изложбе. Нови Сад : Библиотека Матице српске, 2003. стр. 3—6.
- ^ „Stevanovic Mihailo”. www.sanu.ac.rs. Приступљено 2024-01-26.
Спољашње везе
