Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. Помозите у његовом побољшавању навођењем прецизнијих извора. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

Милија Катанић (Бечањ, 15. јуна 1836 — Београд, 20. фебруар 1891^[а]) био је српски пуковник и добротвор.

Рођен је у селу Бечњу у рудничкој Морави 15. јуна 1836. године од оца Милића и мајке Пауне. Основну школу завршио је у Бресници, с којим је Бечањ онда чинио једну школску општину. Нижу гимназију завршио је у Крагујевцу, а два виша разреда у Београду. Године 1855. ступио је у Војну академију, коју је завршио 1860. и одмах постао пешадијски потпоручник. Доцније је премештен у артиљерију, у којој је остао до смрти. Године 1872, као капетан 1. класе, послат је у Пруску, где је проучавао војну администрацију. Године 1876. налазио се у Делиграду, у Главном штабу, уз генерала Черњајева. Године 1877. добио је потпуковнички чин и постао начелник економног одељења у Војном министарству. Године 1883. постао је пуковник. Од 1888. године. Милијино здравље се погоршало, па је морао тражити пензију. Патио је од несвестице, и 20. фебруара 1891. године преминуо. Сахрањен је на Новом београдском гробљу, у породичној гробници Катанића.

Милија се није женио. Од 1880. године па до своје смрти, живео је заједно са братом генералом Марком Катанићем у кући овог у Београду. Иза своје смрти оставио је 36.000 динара у готовини. Од те своје готовине завештао је 10.000 динара Фонду за потпомагање сиромашних великошколаца, 1.200 динара Цркви бечањско-бресничкој, а остатак је поделио својим сродницима.

Милија је носилац следећих декорација:

• Таковски крст 3. реда
• Споменица за храброст
• Колајна за ревносну службу
• Споменица ратна

• Марко Катанић
• Михаило Катанић

• М. Ђ. Милићевић, Додатак поменику од 1888. Знаменити људи у српскога народа који су преминули до краја 1900. г., Београд 1901, 75-76