Милан Радосављевић

Милан Радосављевић
Датум рођења17. јануар 1887.
Место рођењаБеоград
Датум смрти1945.

Милан Радосављевић (Београд, 17. јануар 1887 — Београд, 1945) био је српски економиста. Обављао је функцију гувернера Народне банке.

Биографија

Рођен је у Београду од оца Павла и мајке Јулке, модисткиње.[1] Дипломирао је државне економске науке у Минхену (1906-1910), где је и докторирао 1911. године тезом Die Entwicklung der Währung in Serbien (Развој валуте у Србији).[2]

Радио је као секретар Министарства народне привреде (1914-1915), инспектор и начелник Министарства трговине и индустрије Краљевине СХС (пензионисан 1927), секретар Београдске берзе и гувернер Народне банке (1935-1939, 1941-1944).[3] Био је члан УО Стандард ојла Југославија и УО Задужбине Николе Спасића, ротаријанац, пријатељ Милана Стојадиновића и Велимира Бајкића.

Становао је на Обилићевом венцу 35 (1912, са мајком) и у сопственој кући у Вуковарској 1 (од 1930).

Потписао је познати антикомунистички Апел српском народу (1941). године.[4]

Последњих година живота је оболео, према Венцеславу Глишићу, Радосављевић је доживео мождани удар. Последња позната појава у јавности: око 1. марта. 1943. на Коларчевом универзитету.[5]

Сахрањен је на Новом гробљу у Београду 4. јануара 1945. године.[6]

Радови

  • Die Entwicklung der Währung in Serbien, докторска теза, Минхен, 1912.
  • О децентрализацији радње код новчаничких банака, Економист, 1912.
  • Наше валутно питање, Економист, бр. 4, 1913.
  • Банка и улози на штедњу, Дело, јули 1915.
  • Валутни проблем на конференцији у Лондону, Српски књижевни гласник, 1. август 1933.
  • Привредна сарадња и новчаничке банке, Време, 6.1.1937.

Референце

  1. ^ „Картон житеља Београда”. 
  2. ^ Обрен Благојевић: Економска мисао у Србији до Другог светског рата, 1981. 
  3. ^ „Нови гувернер Народне банке, Правда 8.2.1935.”. 
  4. ^ „Апел српском народу”. 
  5. ^ „Српски народ, 3.4.1943.”. 
  6. ^ Документација Новог гробља.