Марија „Маја” Николић (Ниш, 11. април1975) српска је певачица и телевизијска личност. Музичку каријеру је започела 1990-их такмичењем на музичким фестивалима. Издала је шест студијских албума.[1]
Учествовала је у неколико ријалити-такмичења, међу којима су Фарма (2009, 2015), Двор (2011) и Велики Брат (2013).[2]
Биографија
Рођена је у Нишу11. априла1975. године. Још од малих ногу показивала је склоност ка музици. Певачки дар наследила је од оца и мајке. Њен отац Новак, војно лице у пензији, бавио се поп музиком, имао је свој бенд у Загребу док је похађао Војну академију. Њена мама Славица била члан ансамбла и певала изворну музику. Мајин брат Марко је школовани музичар. Завршио је џез академију у Грацу.
Детињство памти по баки и деки са којима је највише проводила времена. Мајин деда је био свештеник.
Била је одличан ђак, ишла на такмичења из историје и географије. Одлично је играла шах, учествовала на шаховским турнирима. Тренирала је атлетику у Железничару и кошарку у нишком клубу Студенту три године.
Дечији фестивали и период пре популарности
Маја је свој први јавни наступ имала са 7 година. Маја Николић са братом Марком једно време чинила кантауторски дуо Мар-Маја, она је писала текстове, а Марко музику. Освојили су многобројне награде као кантауторски дуо Мар-Маја на дечијим фестивалима.
1985.
Мајска песма (Ниш)
Месец мај
прва награда
1988.
Пети фестивал дечије музике (Параћин)
Волим
прва награда
1989.
Дјеца пјевају срцем (Пуцарево)
Коњски реп
прва награда за композицију прва награда за интерпретацију
1990.
Београдско пролеће за децу
Мој дјед је у Кини
друга награда
Од музике је веома млада зарадила и први хонорар. Почела је са 13 година да пева у кафићу и пицерији. Певала је џез, соул, евергрин, али и остале врсте музике у нишкој групи Хазари.
Још 1989. године добила је понуду да изда албум за загребачки "Југотон", међутим, почео је рат и све је пропало.
Професионална каријера
Маја је певачица са највећим бројем наступа и награда на фестивалима. Иза себе има 27 првих награда на најпрестижнијим домаћим и иностраним фестивалима.
Почеци
1991−1993.
После многобројних награда на дечијим фестивалима, Маја је наставила да наступа са својим братом и на фестивалима у сениорској конкуренцији. Први фестивалски наступ у сениорској конкуренцији у дуету са Марком је био на Београдском пролећу 1991. године са песмом "Кад видим да си ту". Потом је уследила Нишка јесен 1991. године, где је са братом извела песму "Сенке" и то је последњи наступ дуа Мар-Маја. Након тога Маја учествује на фестивалима у дуету са Мирком Ћајићем; на Месаму1992. године са песмом "Рођени да живимо"; на Нишкој јесени 1992; на Београдском пролећу 1993. са песмом "Верујем у љубав", коју је радио Владимир Граић и то је почетак њихове сарадње. Владимир Граић је аутор највећих Мајиних хитова, који је постао њен крштени кум 1995. године.
За њен пробој на естради заслужна је Маја Оџаклијевиска, која ју је упознала са значајним људима на РТС-у.
Њен први соло наступ је био на Будванском фестивалу 1993. године са баладом "Моја душа теби припада" од Владимир Граића, а затим учествује на Београдском шлагеру 1993. године, где је наступила са песмом Радослава Граића "Не дам те" и освојила другу награду публике, што је била њена прва награда у професионалној каријери.
Зенит популарности (1994—2000)
1994, година пробоја и невероватних успеха
Година 1994. је била година када се Николићева значајно пробила. Са песмом "Одлази" тријумфује 7. фебруара1994. године на Месаму, 1993. године (који због ситуације у земљи није одржан 1993, већ померен за 1994. годину), освојивши три прве награде: прву награду 17 ТВ центара, прву награду за интерпретацију и прву награду публике. Овим тријумфом Маја постаје популарна, млада нада наше музике, чијим талентом су сви били импресионирани и предвиђали успешну каријеру. Била је препознатљива по наступима у кринолинама.[3] Звали су је поп принцеза. Њена каријера почиње да се развија великом брзином. Убрзо после Месама побеђује и на Београдском пролећу, 1994. године са баладом "Напустио си све" и осваја прву награду публике. После две узастопне победе постаје једна од најпопуларнијих поп певачица, о којој су сви имали само речи хвале од критичара, новинара, колега, публике. Ништа мање успеха није имала ни на летњим фестивалима и у Црној Гори. На Будванском фестивалу добија другу награду за песму "Милион суза", а на Сунчаним скалама побеђује са песмом "Баш сам се заљубила". Исте године учествује и на Београдском шлагеру са песмом "Кад пожелиш". На Оскару популарности, песма "Одлази" је проглашена хитом године, као и на многим другим манифестацијама, а Маја открићем године.[4]
После годину дана ишчекивања, након великих фестивалских успеха, Мајин албум првенац "Сад ме пронађи" угледао је светлост дана у издању ПГП РТС-а. Продуцент албума је био Саша Драгић. Поред познатих фестивалских балада, на њему су се нашле и поп-денс нумере.
Маја добија многа годишња признања Златни хит ТВ новости на Месаму за поп певачицу године, затим Оскар популарности за поп певачицу године, Мелко, Златни мелос и многе друге награде.
1996.
На Београдском пролећу наступа са Грајином баладом "Дуња небеска". На Месаму осваја треће место са песмом "Сваки сам трен теби суђена", чији је аутор Мирко Ћајић. На Будванском фестивалу учествује са песмом "Сво благо овог света си ти", а на Сунчаним скалама са песмом "Нисам она иста". На ЦД-у Корнелија Ковача "Моја генерација" нашла се и нумера у Мајиној интерпретацији "Дајте нам добру ноћ".
1997.
Маја је на кратко запоставила своју каријеру, будући да је 1997. родила сина Новака и живела у Аустралији. Годину дана одсуства са музичке сцене није спречило Мају да по повратку у Србију настави да ниже успех за успехом, да постане још већа звезда на трону домаће поп музике.
1998, врхунац каријере, хит албум "Узми ме"
Одмах по повратку у Србију, Маја се окитила титулом победника на Београдском пролећу са песмом "Не тражи ме више", са којом је добила чак три награде: награду стручног жирија за композицију, награду за интерпретацију и другу награду публике. Победом је стекла право учешћа на престижном међународном фестивалу "Славјански базар". Наравно, и на Базару, који је одржан у Одеси (Украјина) и Саратову (Русија) награда није изостала. Певала је "Више ниси мој" и "Ђелем, ђелем", у аранжману Владимира Граића и Жељка Јоксимовића и освојила прву награду. Као победник фестивала певала је на Црвеном тргу у Москви и награду су јој уручили Ала Пугачова и Филип Киркоров, највеће руске звезде. То је једна од најзначајнијих награда у каријери.
Након великих победа са правим поп баладама, Маја одлучује да публици понуди нешто другачије и пласира нови музички правац у Србији етно-поп. Прву етно-поп песму у каријери "Узми ме" презентује на Будванском фестивалу, која је одмах постала огроман хит и проглашена хитом године на свим значајним манифестацијама. На Суначаним скалама осваја бронзану сирену са песмом "Варали ме сви", која такође наишла на изузетан пријем код публике.
У новембру 1998. године, Маја издаје албум "Узми ме" којим је потврдила своју неприкосновеност тада у нашој поп музици и то је албум каријере Маје Николић. Поред већ познатих са фестивала Узми ме, Варали ме сви, Не тражи ме више, Више ниси мој, на албуму су биле и песме Ако верујеш, Морам бити његова, Лед ледени, Неверо, Лоша мала, Дивља ружа. Све песме су биле невероватни хитови. Албум "Узми ме" је био најтиражнији албум 1998/1999. године. Продуцент албума је био Владимир Граић, који је био и аутор свих композиција. А сарадници на албуму су били и Александар Кобац, Жељко Јоксимовић. Етно-поп је постао општи тренд крајем деведесетих захваљујући Маји.
1999. - Први солистички концерт
Године 1999. су стизала сва могућа признања за певачицу године, хит године, албум године.
Потврда њене огромне популарности био је њен први солистички концерт у препуној дворани Сава центра25. фебруара. 1999. године. Тиме је показала да је најпопуларнија поп певачица, а и да је велики хуманиста, будући да је сав приход од концерта дала у хуманитарне сврхе.
Она је у тешким тренуцима за Србију, те кобне 1999. године, за време НАТО агресије, била певачица са највећим бројем наступа на трговима, мостовима и тиме показала неизмерни патриотизам. Снимила је и патриотску песму "Тамо далеко".
2000, трећи албум "Из ината"
Јуна2000. године издаје свој трећи албум "Из ината". И овај албум одлично пролази код публике. Поново је понудила публици нешто ново, неочекивано, са примесама Оријента, али и овај експеримент се показао успешним и песме су врло брзо постале велики хитови. Највише су се издвојиле песме Драгане, Отрове, Голубица, Ђавола не тражи, Из ината као и балада Боли. Овај албум је био у врху тиражности 2000. године.
Живот и каријера у Америци (2001—2008)
Пошто је освојила велики број награда у Србији и постала једна од најпопуларнијих певачица, Маја је решила да гради и инострану каријеру. Године 2001. одлази у Сједињене Државе. За време боравка у Америци певала је у Чикагу са бендом у Harry's Velvet Room, најпознатијем клубу у центру Чикага, у China club-у у Њујорку, као предгрупа Дајани Рос на добротворном концерту, сав приход ишао деци са посебним потребама. У том клубу њен вансеријски таленат је уочио Дион Антик, власник 8 клубова у Чикагу, који је контактирао чувеног продуцента Мета Ворена, који је сарађивао са највећим светским звездама (Витни Хјустон, Грејс Џоунс...) и упознао га са његовим новим открићем. Мет је био импресиониран Мајом и започели су сарадњу. 2002. године и са њим је снимила обраду песме "Алмаз" у музичком студију "Warzone" у Чикагу.
Живела у Лос Анђелесу, Вествуду, на Беверли Хилсу, у Сан Дијегу. Завршила је и Академију за џез певање "Стела Адлер" у Лос Анђелесу. Тада је била примећена од стране продуцента фестивале Мирјане вон Блариком и добила је позив да наступи на филмској манифестацији током додељивања признања Награде Сателита2003. године, где је певала уживо песму "Something to Таlk About" из филма "About a Boy" (Све о дечаку) и добила престижну награду Златни сателит за најбољу интерпретацију. Године 2008. се вратила у Србију.
2001—2010. (каријера у Србији)
Иако је живела у Америци и градила инострану каријеру, није запоставила ни домаће фестивале. Маја је упоредо са иностраном каријером наставила и са каријером на домаћем терену.[5][6]
Године 2001, учествује на Будванском фестивалу са песмом "Плачите", а на Зрењанинском "Ти да платиш".
Године 2003, победила на Зрењанинском фестивалу са песмом "Болесна"; учествовала на Беовизији са баладом "Граница"
Године 2005, добила награду публике на Сунчаним скалама са песмом "Стоти пут".
Године 2006, осваја треће место на Радијском фестивалу са песмом "Поклони се".
Године 2006, издаје свој четврти албум "За моју душу" за ПГП РТС, после 6 година дискографске паузе.
Године 2008, учествује на Охридском фестивалу са песмом "Само за твоје очи" и добија награду за интерпретацију "Тоше Проески". Издаје компилацију својих највећих хитова са два нова сингла на дуплом ЦД-у за Сити рекордс под називом "Љубавни парти". Исте године Маја почиње сарадњу са Тонијем Котуром у Немачкој (Хамбургу), познатим немачким репером, продуцентом и хитмејкором.
Маја је мајка двојице синова Новака (p. 1997) и Лазара (p. 2006).
Данас
Поред успешне певачке каријере, Маја се опробала и у ријалитијима. Њено прво учешће у ријалитију је било на Фарми2009. године, када је освојила 4. место. Потом је била учесница ријалитија Двор (2011), Велики брат (2013) и још једном ријалитија Фарма, 2015. године.
Имала је и водитељске ангажмане. Водила је емисију Опаснице на Хепи ТВ.
2012. снима спот за песму "Судбина"; наступа са Грајином баладом "Сламка за спас" на Гранд фестивалу; на фестивалу Врњачка Бања са групом Одговор са песмом "Глас", где осваја награду за најбољу интерпретацију.
2013. учешће на Беосонгу са баладом "Благослов", чији је аутор познати евровизијски композитор Марк Паелинк, а Маја написала текст; снима спот за песму "Карамел".
2014. снима насловну нумеру "А где си ти" за филм "Срце у анестезији" и учествује на Гранд фестивалу са Захаровом песмом "Шу-шу". Са кантаутором Дејаном Маринковићем снима дует песму Слободна земља.
2017. ремикс великог хита "Варали ме сви". Била је члан жирија Пинкових звезда у трећој сезони. 8. 9. наступила на Охридском фестивалу са баладом Григора Копрова "Сувенир" и добила специјалну награду "Долни Сарај".
2018 — Са песмом „Земља чуда” коју је компоновао Владимир Граић, а текст писала Миа Пијаде такмичи се на српском националном избору Беовизија 2018. за Песму Евровизије 2018.Исте године издаје и албум "Земља чуда" за Цитy Рецордс.
