Марко Марковић (глумац, 1980)

За друге особе са истим именом погледајте страницу Марко Марковић (вишезначна одредница).
Марко Марковић
Лични подаци
Датум рођења(1980-08-28)28. август 1980. (44 год.)
Место рођењаКрагујевац, СФРЈ
ОбразовањеАкадемија уметности Универзитета у Новом Саду
Занимањеглумац
Рад
Битна улогаМочвара — Бранислав 'Бане' Вукелић
Бележница професора Мишковића — заменик министра
Последња аудијенција — министар Христић
Новембарски човек — Рус, обезбеђење
Веза до IMDb-а

Марко Марковић (Крагујевац, 28. август 1980) српски је филмски, телевизијски и позоришни глумац.

Каријера

Марковић је рођен 1980. године у Крагујевцу, а дипломирао је глуму у класи професора Виде Огњеновић и Љубослава Мајера на Академији уметности у Новом Саду.[1] Од 2007. до 2021. године био је члан глумачког ансамбла у Народном позоришту у Сомбору где је одиграо значајан број улога[1][2], док је од 2022. године постао члан Српског народног позоришта у Новом Саду.

Прву филмску улогу остварио је као Тоша у филму Fellowship Offerings из 2004. године.[3]

Добитник је многобројних награда за свој рад, укључујући Награду Милош Жутић за најбоље глумачко остварање 2020. године, за улогу у представи „Семпер идем” и Стеријину награду за глумачко остварење.[4][5]

Филмографија

Год. Назив Улога
2000-е
2004. Fellowship Offerings Тоша
2004. Последња аудијенција министар Никола Христић
2010-е
2011. Златна левица, прича о Радивоју Кораћу Тома Почанић
2012—2013. Јагодићи Бандика
2014. Новембарски човек Рус, обезбеђење
2015. Улица липа кум од Ладно
2015—2019. Андрија и Анђелка вежбач, Никола, комшија
2015. Сумњива лица дилер 1
2019. Ургентни центар Срећко
2019. Краљ Петар Први официр са ожиљком
2019. Нек иде живот адвокат Дрњаковић
2020-е
2020. Неки бољи људи Жарко Вујков
2021. Љубав испод златног бора Марко Рађен
2021. Bullets Over Marseille Винавер
2021. Династија хакер
2021. Бранилац Адам Ђорђевић

Позоришне улоге

Ово је динамичан списак и можда никада неће моћи да задовољи одређене стандарде у потпуности. Можете помоћи тако што ћете га проширити поуздано референцираним уносима.

Улоге у Народном позоришту Сомбор

  • Човек из језера, Каштел у језеру. Режија: Марјан Нећак (2021)
  • Семпер идем, режија: Горчин Стојановић (2019)
  • Травничка хроника, режија: Никита Миливојевић (2019)
  • Клеант, Тариф. Режија: Игор Вук Торбица (2019)
  • Аристарх Домониковић Голошчапов, интелектуалац, самоубица. Режија: Милан Нешковић (2018)
  • Кад би Сомбор био Холивуд, режија: Кокан Младеновић (2018)
  • Манојло, Чудо у Шаргану. Режија: Марко Торлаковић (2017)
  • Поштар Максимилијан, Местро. Режија: Милан Нешковић (2017)
  • Октавије / Каска, Јулије Цезар. Режија: Кокан Младеновић (2015)
  • Драгиша Павловић, Хеимабуч (Књига о завичају). Режија: Горчин Стојановић (2015)
  • Дон Педро, кнез арагонски /Дон Хуан, Много вике ни око чега. Режија: Ана Ђорђевић (2015)
  • Јован Поповић - гимназијски професор, драмски писац, Мистерија. Режија: Душан Петровић (2014)
  • Велимир Павловић, Доктор Нушић. Режија: Кокан Младеновић (2014)
  • Ханс Герлинген/Ханс Герлинген млађи/Михаил Ман, Чаробњак. Режија: Борис Лијешевић (2013)
  • Шимурина, коментатор и тумач представе, Представа Хамлета у селу Мрдуша доња. Режија: Кокан Младеновић (2012)
  • Џон Смит, Сестре Карамазове. Режија: Радослав Миленковић (2011)
  • Јован Недељковић, Пучина. Режија: Владан Ђурковић (2011)
  • Конрад Тришински, Окупација. Режија: Душан Петровић (2010)
  • Поткољосин, Женидба. Режија: Ана Ђорђевић (2010)
  • Траскот, Плен. Режија: Радоје Чупић (2009)
  • Виктор Емануел Шандебиз / Пош, Буба у уху. Режија: Оља Ђорђевић (2009)
  • Оговарање, режија: Љубиша Ристић (2008)
  • Доктор Борментал, Иван Арнолдович, Псеће срце. Режија: Радослав Миленковић (2008)
  • Виа Балкан, режија: Горчин Стојановић (Путовање), Ларy Запиа (Нигде другде), Кокан Младеновић (Путоказ) (2007)
  • Витез од Рипафрате, Мирандолина. Режија: Филип Гринвалд (2007)
  • Кадмо, Кадмо краљ. Режија: Нела Антоновић (2007)
  • Стар онлајн, режија: Душан Јовић (2007)
  • Редитељ, Џим, Рег, Фреди, Војник, Моногамија. Режија: Ана Томовић (2007)
  • Жан, Маска, режија: Горчин Стојановић (2007)
  • Петар, отац, 22, Последња смрт Френкија Сузице. Режија: Кокан Младеновић (2006)

Значајне улоге у другим позориштима

  • Мелхиор Габор, Буђење пролећа, режија: Ј. Антонијевић
  • Ђоакино Росини, Севиљски берберин, режија: Намања Петроње
  • Неколико улога у представи Коме верујете, режија: Д. Михајловић
  • Свештеник, Шибање, режија: Љ. Мајера
  • Фриц Шифлер, царев ађутант, Карло Велики, Текелија, режија: Д. Петровић
  • директор школе, Олег Петровић, Пластелин, режија: Љ. Мајера
  • Џејмс, Поручник са Иншимора, режија: Ж. Томић
  • Апостол и Исус, Чудо у Јабнелу, режија: М. Белегишанин
  • Василије, Покондирена тиква, режија: К. Крњајски
  • Цирто, Птичице, режија: Р. Рапоња
  • Господин. Смит, Ћелава певачица. Режија: И. Клеменц
  • Светла страна Ореста, Електра. Режија: М. Јанкетић
  • Оштијер, Дундо Мароје, режија: Р. Миленковић
  • Родерик, Смрт Лигеје, режија: А. Божина
  • гроф Парис, Ромео и Јулија. Режија: П. Штрбац
  • Катурјан Катурјан, Пилоњман, режија: Ж. Томић

Награде и признања

  • Награда за младог глумца на 57. Фестивалу професионалних позоришта Војводине у Зрењанину (Последња смрт Френкција Сузице)[1]
  • Награда за најбољу мушку епизодну улогу на 61. Фестивалу професионалних позоришта Војоводине (за улогу Поткољосина, Женидба)
  • Награда за две улоге на фестивалу Љубише Јовановића - „Театар на правом путу" (за улогу Виктора Емануел Шандебиз/Пош, Буба у уху)
  • Специјална награда за глуму (за улогу Јована Недељковића, Пучина) на 19. фестивалу класике „Вршачка позоришна јесен"[1]
  • Награда из Фонда „Дара Чаленић" за најбољег младог глумца на 58. Стеријином позорју
  • Стеријина награда за глумачко остварење (за улогу Ђорђа Лебовића у представи Семпер идем)
  • Награда „Љубиша Јовановић“ за најбољу мушку улогу на 5. Позоришном пролећу, Шабац (Травничка хорника)
  • Награда Милош Жутић за најбоље глумачко остварење 2020. године, за улогу у представи „Семпер идем”[4]

Референце

  1. ^ а б в г „Марко Марковић”. Народно позориште у Сомбору. Приступљено 28. 12. 2021. 
  2. ^ „Marko Marković”. Театрослов. Музеј позоришне уметности. Приступљено 13. 3. 2021. 
  3. ^ „Marko Marković”. IMDb. Приступљено 28. 12. 2021. 
  4. ^ а б „Марку Марковићу „Милош Жутић””. Политика. 27. 12. 2021. 
  5. ^ „Марко Марковић, лауреат Стеријине награде: Позориште мора да опстане”. dnevnik.rs. 5. 10. 2020. 

Спољашње везе