мансијски језик
маньси/моаньсь
Говори се у	Русија:  Тјумењска област  Хантија-Мансија  Јамалија  Свердловска област
Број говорника	938 (2010 попис)
Језичка породица	уралски угро-фински обско-угарски мансијски језик
Писмо	ћирилица
Језички кодови
ISO 639-3	mns
Ханти-Мансијски аутономни округ - распрострањеност мансијског језика
Мансијски језик, као и хантијски, распрострањен само у Ханти-Мансијском аутономном округу у западном Сибиру

Мансијски језик (мансијски: маньси/моаньсь) говори око хиљаду људи у Русији. Најсличнији је хантијском и мађарском.

Мансијски језик припада угарској грани угро-финских језика. Користи ћирилицу.

Мансијски се дели на 4 дијалекатске групе: северна, западна, источна и јужна. Дијалекти су морфолошки слични али имају велике фонетске разлике. У северним дијалектима има туђица из ненецког језика, а на истоку из татарског језика. Књижевни мансијски је базиран на северном сосвинском дијалекту, док је источни кондински дијалект готово неразумљив осталим говорницима.

Прво истраживање мансијског вршили су у 19. веку мађарски научник Антал Регули и фински научник Аугуст Алквист а нешто касније и мађарски лингвиста Бернат Мункачи, који је истражио све дијалекте и превео материјал у четири тома на мађарски. Након њега је фински научник Артури Канисто вршио истраживање о фонетици, граматици и лексици мансијског. Његове необјављене радове као и сопствене радове о етимологији, граматици и лексици објавио се фински научник М. Лимолој. Средином 20. века северне дијалекте је подробније изучавао мађарски научник Д. Лако. У све светске језике, преко руског, доспела је мансијска реч мамут - манг онт (земљани рог).

• Тест Википедија на мансијском